U trendu

Upozorenje: OTROV na usta ulazi!

Svaki deseti stanovnik naše planete bar jednom godišnje se razboli jer je pojeo nešto pokvareno. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila da, samo u Evropi , 23 miliona ljudi godišnje oboli od trovanja hranom, a gotovo 5.000 osoba od toga i umre. Navodi se da je stvarni broj sigurno mnogo veći jer se lekaru ne obraća svako ko ima mučnine i smetnje prouzrokovane nekom lošom namirnicom.

Kako prenosi „Dojče vele”, „pokvareno” je uobičajeni izraz za biološku reakciju razgradnje. Bakterije, virusi i paraziti razgrađuju namirnicu, a ako je takvu pojedemo, ti paraziti dospevaju i u ljudsko telo. S problemom kontaminirane hrane suočavaju se i bogate i siromašne države.

Nesigurna hrana je odgovorna za milione dana bolovanja, a ponekad može dovesti do trajne ili teške bolesti, hospitalizacije, pa čak i smrti. Prema procenama, najčešći uzročnik trovanja hranom su norovirus i kampilobakter, a smrtnih slučajeva – salmonela.

Nadležni ističu da treba da podstaknemo svest o opasnosti pokvarene hrane. Kod vlada, država, proizvođača, transportera i potrošača. Od poljoprivrednog imanja pa sve do tanjira, svi učesnici moraju pomoći u tome da naša hrana bude čista. Bogate zemlje i potrošači imaju dobre frižidere, kod njih je čak problem što velike količine ispravne hrane bacaju u smeće.

Mada SZO apeluje na sve u lancu ishrane, iskustvo pokazuje da baš svi u tom lancu i pokušavaju kupcima da podmetnu pokvarenu namirnicu. Kako piše „Dojče vele”, to ide o od pokušaja prodavaca na pijaci da uz zdravo voće i povrće spakuje i bar neki komad onog koji je već počeo da trune. Mnogo opasnije je prepakivanje hrane kojoj je istekao rok trajanja. U restoranima, takođe, nerado bacaju hranu i osvežavaju je na različite načine. Više novca ugostitelju će ostati i ako se ne menja ulje u fritezi.

– A onda su tu i „veliki” prevaranti. Najčešće je prevara sasvim jednostavna: svetska cena govedine je trenutno od tri i po do četiri evra po kilogramu, svinjetine nešto manje od dva evra. Ali: uvek se iznova događa da se na nekom teretnom brodu ili šleperu pokvari sistem za hlađenje i zamrznuto meso počinje da se otapa. Od tada to više nije sigurna hrana i zapravo će štetu nadoknaditi osiguranje – piše „Dojče vele” i dodaje da će neko, ipak, biti spreman da kupi i takvo meso. Naravno, njegova cena je onda tek nekoliko centi – trgovac i prevoznik će biti srećni ako dobiju i toliko jer ih čeka trošak uništavanja otpada, možda i sterilizacija hladnjače. Zato je apel svim vladama da pojačaju nadzor i isprate gde ovo meso završava.

U Srbiji jaja najčešći izvor epidemija

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u 2018. godini prijavljena je 61 epidemija preneta putem hrane, od kojih su 54 izazvane salmonelom, šest stafilokokom i jedna bakterijom iz roda kampilobakter. Ovaj broj epidemija ne odstupa od očekivanog broja epidemija prouzrokovanih hranom za jednu kalendarsku godinu, navode u ovoj ustanovi za „Politiku” i dodaju da je u epidemijama ukupno obolelo 562 osobe, bolnički je lečeno 113 i nisu registrovani smrtni ishodi. Najveći broj epidemija, njih 45, jesu porodične, šest je prijavljeno u školskim i predškolskim ustanovama, dok je deset zabeleženo u restoranima, kantinama i drugim ugostiteljskim objektima.

– U najvećem broju epidemija izvor infekcije su bila jaja (i proizvodi na bazi jaja), dok je meso bilo izvor infekcije u pet epidemija. Takođe, u jednoj su izvor infekcije bile kontaminirane šljive, dok u sedam epidemija nije mogao da se utvrdi izvor infekcije – objašnjavaju u „Batutu”.

(J. Antelj – I. Albunović, „Politika“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike