Video-snimci samopovređivanja
Namerna samopovređivanja mladih ljudi, snimana kamerom ili veb kamerom (video-snimci), koja se prikazuju putem interneta – alarmantan su nov "trend" prisutan na popularnom veb sajtu YouTube. Istraživači upozoravaju na štetnost ove pojave, u izveštaju martovskog broja lista za pedijatriju "Pediatrics".
Samopovređivanja ili samosakaćenja nastaju kada osoba namerno sama sebi nanosi bol postupcima kao što su rezanje sopstvenih delova tela, ubadanje tela oštrim predmetima, izazivanje posekotina ili izazivanje opekotina na svojoj koži.
Nesuicidalna samopovređivanja (Nonsuicidal self-injury (NSSI)) odnose se na namerno neposredno uništavanje sopstvenog telesnog tkiva, a pri tom nije reč o tetoviranju ili pirsingu, niti je namera izazivanje smrti.
NSSI je zabrinjavajuća pojava i čin koji može biti znak: tuge, usamljenosti, očaja, beznađa, izostanka samopoštovanja ili osećaja nedovoljne voljenosti. Stručnjaci upozoravaju na to da je oko 14% do 24% adolescenata i mladih osoba uključeno u neku vrstu samopovređivanja.
Milioni posetilaca snimaka samopovređivanja
Istraživači iz Kanade pregledali su 100 najpopularnijih video-snimaka samopovređivanja na sajtu YouTube. Ovi "top video-klipovi" gledani su preko dva miliona puta (preko dva miliona posetilaca ili gledalaca). Većina ovih snimaka nije ograničena za gledanje (dozvoljen je pristup svim uzrastima), niti su korisnici upozoreni na sadržaj. Na nekim video-snimcima prikazana su i lica osoba koje obavljaju samopovređivanje, najčešće sečenje šake ili ruke, dok drugi snimci prikazuju eksplicitne fotografije povreda. Ovi video-snimci u stvari prikazuju psihičke probleme i poruke o beznadežnosti osoba koje se samopovređuju.
Video-snimci samopovređivanja često su visoko rangirani i povoljno ocenjivani od gledalaca YouTube, što je takođe zabrinjavajuće.
Istraživači su ustanovili da su ženske osobe prosečne starosti oko 20 godina najčešće prikazivale video-snimke samopovređivanja na sajtu YouTube. Taj podatak ipak treba uzeti sa rezervom jer stvarna prosečna starost može da bude i manja, pošto je moguće da su osobe lagale o svom uzrastu kako bi kreirale nalog.
Video-snimci mogu podsticati na samopovređivanje
Istraživači upozoravaju na to da mogućnost javnog prikazivanja samopovređivanja može da pojača ili izazove takvo ponašanje među osobama sa istorijom samopovređivanja. To, takođe, može kod nekih osoba stvoriti utisak da je takvo ponašanje normalno.
Važno je da roditelji i zdravstveni radnici koji rade sa osobama koje su sebe već povređivale provere njihove internet navike i preduzmu preventivne mere.
"Profesionalci koji rade sa mladima i mladi ljudi treba da budu svesni obima, prirode i štetnosti tzv. nonsuicidalnog samopovređivanja na YouTube", upozoravaju istraživači koji su radili ovaj izveštaj.
Stručnjaci iznose svoju teoriju: "Mladi koji sami sebe povređuju i to snimaju da bi video-snimke ‘stavili na mrežu’, misle da im to pomaže da se identifikuju i svoja osećanja prenesu drugim osobama."
Zaključak
Navedeno istraživanje samo je ukazalo na prisutnost jedne nove varijante i novog oblika nonsuicidalnog samopovređivanja (NSSI).
Nema sumnje da je ova pojava među mladima zabrinjavajuća i da se njom treba ozbiljno pozabaviti kako bi se utvrdili uzroci i sagledale posledice.
Ipak, potrebno je jedno ozbiljno i obimno istraživanje ovog problema, kako bi se bolje razumelo kako pomenuti video-snimci utiču na tinejdžere i mlade osobe (starije od 20 godina). To je moguće izvesti tako što bi što bi se o video-snimcima samopovređivanja jednog dana vodila otvorena diskusija između mladih i njihovih roditelja ili zdravstvenih radnika (stručnjaka).
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.