Bionika – priroda je dar

Konstruktori u autoindustriji se sve češće okreću biljnom i životinjskom carstvu za savete i ideje, jer uprkos svoj sili visoke tehnologije, priroda je iznedrila rešenja koja daleko nadmašuju poslednju reč tehnike. Automobil sa trolitarskim motorom je možda čudo ekonomičnosti, ali u poređenju sa kolibrijem, teškim svega nekoliko grama, koji može da preleti 800 kilometara bez predaha, učinak tehničara naglo bledi, dok bi se i najbolji zimski pneumatik postideo šape belog medveda i njene vrednosti prianjanja za podlogu.

Preslikavanje ovakvih majstorija prirode na tehniku je zadatak bionike, naučne discipline koja postaje sve popularnija u svim granama industrije. Mada tehnička primena rešenja iz prirode traje još od šezdesetih godina prošlog veka, tehničari očigledno tek danas postaju svesni koliki potencijal skriva špijuniranje carstva prirode. Pritom se ne radi o prostom kopiranju prirode, već o tome da se prepoznaju međuzavisnosti i da se rešenja sistematski iskoriste.

Jedan od najpopularnijih primera transfera rešenja iz prirode u fabriku je tzv. efekat lotusa, kojim se listovi ovog vodenog cveta štite od prljavštine. Otkriće ovog mehanizma je naučnicima donelo brojna priznanja, a industriji osnovu za neograničenu primenu površina koje će uvek ostati čiste same od sebe. Tako nemački hemijski koncern BASF trenutno radi na razvoju automobilskog laka, zahvaljujući kojem će odlasci automobila u praonicu postati suvišni.

I industrija pneumatika je otkrila mnoge uzore među životinjama. Ako se pogleda gušter geko, koji je u stanju da se penje uz vertikalne zidove, staklo i čak da visi sa plafona, jasno je da on predstavlja idol ove grane privrede. Ali, istraživači su učili i od žaba i mačaka. Tako se mačja šapa prilikom doskoka širi da bi se amortizovao pad, što je iskorišćeno kao ideja za pneumatike koji prilikom kočenja postaju širi, čime se smanjuje zaustavni put. S druge strane, zimski pneumatik Continental TS 780 svoje optimalno ležanje i skraćeni put kočenja zahvaljuje šestougaonom profilu, koji je replika kože na prstima jedne južnoameričke žabe koja živi na drveću i čuvena je po svojoj veštini penjanja.

Opel je proučavao rast i građu drveća i kostiju i na osnovu toga razvio elektronsku simulaciju za noseće delove. Na osnovu toga se, po biološkim pravilima, na naročito opterećenim mestima prave „prirodna“ ojačanja, dok druga mesta postaju mnogo tanja nego što bi inženjeri predvideli. Rezultat ovog metoda je nosač motora nove Astra-e, koji pokazuje 60% manje unutrašnjih naprezanja i teži 25% manje od konvencionalnog rešenja. BMW je, opet, temeljno stavio pod lupu ajkulu, jer njena koža znatno smanjuje otpor trenja. Međutim, čak i ako bi limuzine iz Minhena jednog dana bile presvučene nevidljivom „ajkulinom kožom“, priroda i dalje zadržava nedostižnu prednost u inventivnosti i za čoveka ostaje neiscrpan izvor inspiracije, pod uslovom da ljudska vrsta bude dovoljno pametna da je očuva.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.