U trendu

„Dijetalni“ motori

Površno posmatrano, automobile već preko sto godina pokreće ista tehnika. Ali utisak vara. Mada se dugo činilo da je benzinski motor dostigao vrhunac u svom razvoju, sada je jedna nova tehnologija, koja je već doprinela atraktivnosti dizelmotora, sazrela za serijsku proizvodnju. Radi se o direktnom ubrizgavanju goriva, kod kojeg se gorivo više ne ubrizgava u usisnu cev, već se pod pritiskom od oko 80 bari ubrizgava neposredno u cilindar. To motoru omogućava ekstremnu ekonomičnost i uštedu i do 20% goriva. Mitsubishi je ovu tehniku predstavio još 1995. pod skraćenicom GDI, a pre nekoliko meseci je i Renault predstavio svoj 2-litarski IDE-motor u modelu Megane Coupe. Na jesen će se na tržištu pojaviti više benzinaca sa direktnim ubrizgavanjem, jer VW uvodi Lupo FSI sa 1,4-litarskim četvorocilindrašem, prvi nemački auto sa novom tehnikom, a francuski koncern PSA će isporučivati modele Peugeot 406 i Citroen Xantia sa 2-litarskim HPi-motorom.

Audi će od naredne godine svoj model A2 nuditi i u kombinaciji sa motorom iz Lupo-a, a pored toga ovaj proizvođač radi na razvoju 6 i 8-cilindarskih agregata sa novom tehnologijom. Kod BMW-a će direktno ubrizgavanje goriva prvi put biti primenjeno u novim 4-cilindarskim motorima, koji će se takođe pojaviti naredne godine. I Mercedes, Opel i Ford ubrzano rade na razvoju sopstvenih „dijetalnih“ motora. Stručnjaci smatraju da će najkasnije do 2002. svi evropski proizvođači imati bar po jedan ovakav motor u svojoj ponudi i predviđaju da će do 2020. konvencionalna limuzina srednje klase na benzinski pogon trošiti upola manje goriva, emitovati upola manje štetnih izduvnih gasova i koštati jedva 5% više nego danas.

U razvojnim centrima proizvođača automobila se već lupa glava oko motora sa ekstremno smanjenom emisijom štetnih gasova. Ukoliko ovakvi pogonski agregati dožive zrelost za serijsku proizvodnju, u budućnosti bi katalizatori mogli da postanu relikt iz prošlosti. Ovu tehniku naročito istražuju DaimlerChrysler, PSA i Ford. U principu se radi o tome, da se zaptivanje komore za sagorevanje toliko drastično poveća, da se kao kod dizel-motora, mešavina benzina i vazduha pali sama od sebe. Ovakvo sagorevanje bi bilo toliko efikasno, da bi izduvni gasovi jedva bili zagađeni ugljovodonicima i azotnim oksidima. U vreme borbe za čistiji vazduh i očuvanje ozonskog omotača, ova priča zvuči očaravajuće, ali je to još uvek sasvim tiha muzika budućnosti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar