Kroz pustinju i prašumu

Pre nego što neki novi model automobila stigne kod prodavca, on iza sebe, najčešće, ima već na milione prevaljenih kilometara. Da bi sve besprekorno funkcionisalo, automobili se pre uvođenja na tržište testiraju pod svim mogućim drumskim, klimatskim i saobraćajnim uslovima. Pritom se ne radi samo o finom podešavanju, već i o održanju čitavog sistema pod ekstremnim okolnostima.

Ne bi li izbegli neželjena uzbuđenja kod kupaca, proizvođači automobila svoje prototipove, često već godinama pre tržišne promocije, šalju na putešestvije po belom svetu. Kroz džunglu, pustinju i preko glečera, ovi skupi probni primerci moraju da daju sve od sebe i pokažu šta umeju. Kao da to još nije dovoljno, primerci tzv. „nulte serije“ okreću beskrajne krugove na tajnim probnim poligonima, gde test-vozači sprovode intenzivne programe ispitivanja, kojima se celokupni vek automobila sabija u nekoliko hiljada pređenih kilometara.

Tako svi novi modeli Forda moraju da prođu testiranje u belgijskom Lomelu. Tamo gde 170 probnih vozača, u tri smene, dnevno prevaljuje razdaljinu jednog kruga oko planete, prototipovi se stavljaju na takve muke, da posle pređenih 5.000 km izgledaju kao da imaju bar 100.000 km na grbači. Bilo da se radi o manjkavom menjaču, preslabim amortizerima ili plastici komandne table koja naginje škripanju, gotovo svi nedostaci bivaju otkriveni i potom otklonjeni, pre nego što bi nekom od kupaca izazvali neugodnost.

Slično je i kod drugih proizvođača, koji bi svoj program testiranja, zbog industrijske špijunaže, najradije ograničili samo na sopstvene poligone za ispitivanje. Pošto se, ipak, najbolje testira tamo gde auto treba da se proda, već je pokoji japanski koncern na poligonu svoje firme izgradio parče nemačkog Autobahn-a ili američkog Highway-a. Uprkos ovakvim trikovima, test-vožnje po belosvetskim putevima i bespućima prosto su neizbežne. Tako je Mercedes već danas, dve godine pre uvođenja u prodaju, razaslao tuce primeraka svoje luksuzne krstarice Maybach u mnoge zemlje širom sveta, da bi se sproveli testovi pod svim vremenskim uslovima.

U ovakvim tajnim misijama za volanom ne sede samo specijalno obučeni vozači, već u prototipovima redovno zauzimaju mesto i donosioci odluka sa vrha kompanije. Tako je šef koncerna VW, Ferdinand Piech, aktivno učestvovao u isprobavanju novog modela više klase D1 po najvećim zabitima, jer se mnoge greške kasnije ne pripisuju samo razvojnom odeljenju, nego i rukovodstvu.

Ali, da bi se u razvoju uštedeo novac i vreme, danas proizvođači automobila mnoge testove izvode gotovo samo još virtuelno u svetu podataka. To se, pre svega, odnosi na Crash-testove i analizu pojedinačnih komponenti, kao na primer problem vibracija ili buke. Ali i na probnom poligonu bi uskoro računari mogli da preuzmu upravljač. Kod VW-a se trenutno eksperimentiše sa robotom kao test-vozačem, čija je prednost u tome što pruža podatke koji se uvek mogu do tančina reprodukovati i što se ni nakon torture od 100 sati za volanom ne žali na bolove u leđima. Ipak, ma koliko računarska tehnologija prodrla i u ovo područje, ni jedan proizvođač automobila se neće odreći usluga svojih test-vozača od krvi i mesa, jer se, na kraju krajeva, automobili ne prave da bi se u njima vozili roboti, nego ljudi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.