Bonton prema najmlađima

Prvi korak ka iskrenosti jeste lepo ponašanje prema samoj deci, koja će brže učiti kada vide da ih poštujete. Ovo podjednako važi bilo za decu od četiri, osam ili više godina.

Ako imate goste, ne terajte ih da pred njima izvode tradicionalne, apsurdne „predstave“ (pesmica za tetku, molitva za Božić, čitanje poslednjeg sastava): veoma često deca više vole da se takmiče u trčanju ili nadmeću u igrama nego u testovima pamćenja ili inteligencije. U tim slučajevima zbog nelagode i straha da ne pogreše neće nimalo uživati u „predstavi“ koja bi im se inače dopala. Osim toga, mogla bi da pomisle da ih cene samo rodbina i nepoznati; razmislite da možda u ovim slučajevima ne želite možda više da predstavite sami sebe, a ne svog naslednika.

Ovo isto, i više, važi za neizbežne razgovore o neposlušnosti, hirovima i šteti koju pravi vaše dete. Osim što ćete ga potpuno zbuniti jer ne ume da vam odgovori, osećaće da ga vi smatrate najzlosrećnijim detetom svih vremena.

Iz istih razloga ne treba ga začikavati u prisutvu drugih; deca nemaju razvijen osećaj za ironiju ili humor, sposobnost koju će razviti ranije (a ponekad nikada). Osećaj neprijatnosti zbog toga što je stavljeno na stub srama veoma je jak, pa se može desiti da vide roditelja, kao i osobu koja se s njim smeje, kao potencijalnog neprijatelja.

Ako su deca veoma mala, nemojte da razgovarate s njima kao da ste retardirani i vi i ona. Izbegavajte koliko je to moguće glupe deminutive, nemojte imitirati njihov način pričanja niti oponašati glasove životinja.

Ne bacajte im igračke a da ih ne pitate pre toga, i sa strpljenjem se potrudite da razumete šta zapravo žele. Deca se vezuju za stvari s kojima se igraju čak i kada se te igračke već raspadaju na komade: baš ti komadići mogu da budu početak neke nove igre.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike