Osećaj za granicu: karte i ostale društvene igre

I dalje smo kod igara, ali onih koje ne zahtevaju fizički napor kao što su društvene igre, počevši od karata, pa sve do šaha i dame, monopola i tome slično.

U svim ovim slučajevima, a to naročito važi za karte, važno je učestvovati u igri diskretno i neostrašćeno: bez nestrpljivog uzdisanja, psovanja, pravdanja sopstvenih poraza i kritičnih situacija izgovorima da nam sreća nije naklonjena. Nikakvo božanstvo ne određuje kakve ćete karte dobiti, i što se tiče igre, odluke i glupi potezi su samo Vaši.

Obzir prema drugim igračima (koji učestvuju u igri da bi se zabavili) podrazumeva da ne čekamo pola sata pre svakog poteza, pretvarajući se da razvijamo ko zna kakvu tajnu strategiju, ili praveći se da ćemo baciti kartu, pa je vratimo nazad. Ove situacije bi razbesnele i sveca, a kamoli obične ljude. Isto važi i za šah i damu: vraćanje nije dozvoljeno kada jednom povučemo potez.

Određivanje vremena do kojeg će se igrati karte jedan je od načina da poštujemo san i umor drugih, makar se mi sami ne osećali tako niti imali takvih problema. Da objasnimo: čak i ako patite od nesanice ili narednog dana možete duže da odspavate, dobro je „zatvoriti radnju“ u pristojne sate. Setimo se Pepeljuge, koja je napuštala bal u ponoć, ili da budemo precizniji, večera se obično završava pola sata nakon kafe i pića. Na taj način će Vas ponovo pozvati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.