U trendu

Pazite: Ove rečenice NIKAKO ne izgovarajte svom detetu!

Dete nikada ne upoređujte sa bratom ili sestrom, jer je to najbrži način da im se naruši samopouzdanje, tvrde psiholozi

Ako decu upoređujete s braćom ili sa sobom dok ste bili njihovih godina,
šaljete im poruku da nisu dovoljno dobri, ali i preteranom brigom i nuđenjem pomoći šaljete im poruku da nisu dovoljno sposobni.

U odnosu s decom, pa tako i rečenicama koje uobičajeno koristite, važno je poslati poruke da su dovoljno dobri baš takvi kakvi jesu, da verujete u njih, da su vredni ljubavi, da ih volite bez obzira na sve i da ćete biti tu za njih, ističe prof. dr. sc. Gordana Buljan Flander.

Ako spominjete savršenstvo, nudite očekivanje savršenstva od deteta.

Ako govorite o detetu kao o osobi umesto o ponašanju – primer: ti si lažljivac
umesto rekao si laž – izazivate sram i označavate dete negativnom kategorijom s kojom se može poistovetiti -naglašava psiholog.

Objašnjava da i preteranim nuđenjem pomoći i obavljanjem stvari umesto deteta, požurivanjem deteta i slično, šaljete poruku da nije dovoljno sposobno i kompetentno, a stavljajući sebe u prvi plan -izjavom ‘žrtvujem se zbog tebe’,
dajete detetu osećaj krivice za nesreću roditelja i osećaj da je dužno da nekako uzvrati.

Izrazi koje treba da izgovarate deci:

  • dovoljno si dobar/dobra baš takav kakav jesi
  • verujem u tebe
  • vredan/vredna si ljubavi
  • volim te bez obzira na sve
  • biću tu za tebe

Izrazi koje treba izbegavati:

  • Zašto nisi kao brat/sestra
  • Vežbom do savršenstva
  • Ti si lažljivac/lažljivica
  • Daj da ti pomognem
  • Ja sam to mogao kad sam bio tvojih godina
  • Požuri
  • Ja se žrtvujem zbog tebe

Nije problem ako vam ponekad ‘izleti’ neka od tih rečenica, naglašava psihoterapeut.

Pitanje je obrasca odnosa s decom, uobičajenog ponašanja i odnosa koji gradite od najranijeg perioda, čak i pre nego što deca razumeju reči koje im govorite.

I najbolji roditelji greše, kažu nešto nepromišljeno i imaju pravo na loš dan, pitanje je šta sa tim rade kasnije.

Da li su spremni da se izvine i razgovaraju o onome što se dogodilo i preuzmu odgovornost?

I to je prilika za izgradnju odnosa sa detetom, pokazivanja da niko nije savršen, ali da se greške mogu ispraviti, da ljubav i odnos postoje i dalje – zaključuje prof. Buljan Flander.

Napišite komentar