Upozorenje lekara: Svako treće dete u svetu ima opasne koncentracije olova

Svako treće dete širom sveta ima koncentracije olova u krvi u nivoima koji mogu dugoročno naštetiti zdravlju, otkrila su nova istraživanja.

Oko 800 miliona dece i mladih ljudi ispod 19 godina verovatno će imati nivo olova u krvi iznad ili iznad 5 mikrograma po decilitru (5 mg/dl), navodi se u izveštaju koji prenosi Gardijan.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne postoji bezbedan nivo izloženosti olovu, jer čak i u veoma niskim koncentracijama deluje kao opasan toksin, ali nivoe iznad 5 mg/dl američki centri za kontrolu bolesti smatraju razlogom za akciju.

Nalazi iz istraživanja Instituta za zdravstvenu metriku i procenu, koje je objavio Unicef, ukazuju na trenutne opasnosti za decu od olova, koje se već decenijama ne koristi u benzinima, bojama i vodovodnim cevima.

„Ovo je apsolutno šokantna brojka“, rekao je Nikolas Ris, politički stručnjak u Unicefu i autor izveštaja.
„Znamo već dugo za otrovnu prirodu olova, ali nismo znali koliko je ona rasprostranjena i koliko dece je pogođeno“, dodaje Ris.

Olovo je snažan neurotoksin i velika izloženost tom metalu može izazvati smrt, dok niži nivoi izazivaju simptome u rasponu od bola, povraćanja i napada do problema u razvoju, mentalnih teškoća i poremećaja raspoloženja, navodi Tanjug.

Niži nivoi takođe mogu izazvati prerano rođenje dece.

Odakle olovo i zašto su deca ugrožena?

Loše reciklirani olovni akumulatori, elektronski otpad, rude i farba glavni su izvori trovanja, navodi se u izveštaju.

Stručnjaci ukazuju i na činjenicu da je dečji unos hrane, tečnosti i vazduha i do pet puta veći od onog kod odraslih, ukoliko se poredi prema telesnoj težini.

„To znači da oni mogu da apsorbuju više ovog snažnog neuortoksina ukoliko je iscureo u zemlju i vodu ili se raširio po vazduhu“, kaže se u izveštaju.

Olovni akumulatori su jedan od glavnih uzroka trovanja olovom. Ako se bezbedno odlažu, ne predstavljaju veliki rizik, ali u mnogim zemljama oko polovine takvih akumulatora se reciklira bez primene mera predostrožnosti.

Kada se to dogodi, velike količine olova i jedinjenja olova se izlivaju, trujući ljude koji dolaze u kontakt sa tečnim i čvrstim proizvodima, a tom prilikom dolazi i do višegodišnje kontaminacije zemljišta.

Sledeći uzrok trovanja olovom je upotreba određenih olovnih jedinjenja koje se koriste kao konzervans ili pojačivač boje za začine za hranu.

Deca u zemljama u razvoju takođe su u riziku, posebno zbog starih vodovodnih cevi, boja koje sadrže olovo i zagađenog zemljišta.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.