Gubimo li bitku za hlađenje planete?

U završnici 2015, najtoplije godine ikad zabeležene, istorijski sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja potpisalo je 195 zemalja. Na samitu u Parizu svetski lideri su tada složno stavili sudbinu životne sredine na prvo mesto, a sporazum su prvi put prihvatile i zemlje koje su najviše zatezale u ranijim sličnim pokušajima. Događaj dostojan zaključka da je dogorelo do noktiju. Ipak, ishod namera ovih preobraćenika u borbi za hlađenje planete ne treba gledati apokaliptično kao čuveni britanski naučnik Džejms Lavlok, koji je „Gardijanu” rekao da je za spasavanje Zemlje kasno i da je to sada pusti romantičarski san.

Lavlok je davno zaključio da će do 2020. godine ekstremno vreme postati standard, a da će do 2040. veći deo Evrope ličiti na Saharu, kada će deo Londona završiti pod vodom. Ipak, ne bi bilo zgoreg da nedavne, u novijoj istoriji nezapamćene suše, poplave, uragani i požari potpisnike svojevrsnog akta osveste toliko da sporazumu ne dodele sudbinu prethodnih, neuspelih pokušaja.

Naime, period od jula 2015. do juna 2016. najtopliji je ikada zabeležen. Ako su prosečne temperature 2014. i 2015. bile najviše do tada, a tempo rasta se nastavlja, ovo je prvi put u istoriji da se tri godine zaredom planeta konstantno zagreva. U jeku Pariskog samita engleska nacionalna meteorološka služba „Met ofis” zaključila je da ćemo tek osetiti najtopliju godinu u istoriji, praćenu divljim olujama i poplavama i da će se globalno zagrevanje ubrzao nastaviti. Stoga je 2014, kad je najgora suša u poslednjih osam decenija pogodila Sao Paolo, samo prva godina u nizu koja je dostigla jedan stepen globalnog zagrevanja.

Efekti klimatskih promena suočavaju nas sa češćom pojavom sušnih perioda koji su izazvali požare u Kaliforniji, već pet godina uzastopno pogođenoj sušama najgorim u poslednjih 1.200 godina.

Uz štetne gasove, na zagrevanje deluje i fenomen El Ninjo, sve intenzivniji. Setimo se da je kumovao nezapamćenim sušama koje su sprečile plovidbu velikih brodova Panamskim kanalom – što mu je odseklo 20 odsto prometa. S druge strane hara drugi ekstrem – poplave su u junu odnele živote u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Poljskoj… U stanju prirodne katastrofe na području Loare za tri dana palo je kiše kao za šest nedelja, a Sena je nabujala do rekordnog nivoa.

Pre dva meseca vatra je progutala kanadski grad Fort Mekmari u pokrajini Alberta, a plamen se proširio u susednu provinciju Saskačevan.

Naučnik Tobi Ault s Univerziteta Kornel za „Independent” ocenjuje da su megasuše izglednije kako raste temperatura globalnog zagrevanja, a prva na udaru su područja s već smanjenom količinom padavina, koja će zadesiti sudbina zvana humanitarna kriza. Na dan otvaranja decembarskog samita, Peking je prvi put u istoriji uključio crvenu lampicu zbog nezapamćenog nivoa zagađenja smogom. Tada je i vazduh u Delhiju postao i zvanično otrovan.

Bitka s ekstremima koji odnose živote i zovu se poplave, suše ili imaju boju pepela a ukus sprženog uglja, stvarna je u velikom delu sveta, kao i bitka sa drugim ekstremom – teroristima.

Pre nekoliko dana američki državni sekretar Džon Keri rekao je da su klimatske promene opasne isto kao pretnja koju nosi Islamska država, ali im se pridaje manji značaj. U prilog ide statistika koja pokazuje da više ljudi strada od vremenskih nepogoda nego od terorističke ruke.

I šef Bele kuće Barak Obama izjednačio je terorizam i globalno zagrevanje, „protiv kojih se svet mora ujediniti zarad budućnosti svoje dece”. Ali deca u Africi ne vole budućnost. U njoj vide žešću sušu koja uništava useve i seje glad. U Malaviju i Zimbabveu u aprilu je proglašeno stanje prirodne katastrofe zbog nestašice hrane, najgore u poslednjoj deceniji, koje razara i Mozambik i Zambiju. Jedan od najsuvljih dvogodišnjih perioda u novijoj istoriji pogodio je skoro polovinu Indije, koja je u maju zabeležila najtopliji vikend ikada. Zbog visokih temperatura oko 250.000 ljudi u Kini bori se s problemom nedostatka pitke vode. Agencija Sinhua izvestila je da su ove godine pokrajinu Lijaoning pogodile najgore suše od 1951. godine.

Pravno obavezujući Pariski sporazum ima za cilj da porast globalne temperature ograniči ispod dva stepena Celzijusova, s težnjom ka spuštanju ovog praga na 1,5 stepeni – što engleski „Met ofis” smatra iluzornim. Esencija istorijskog samita jeste podsticanje transformacije globalne energetske privrede da se umesto na fosilna goriva oslanja na upotrebu vetra, solarne energije i drugih čistih izvora.

Ponosno uzdignutim glavama svetskih lidera u završnici pariskog skupa prethodio je nadahnut govor generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna, koji ih je hrabrio rekavši da „milijarde ljudi zavise od njihove mudrosti”.

„Gardijan” je sa samita izvestio ovako: „U odnosu na ono šta je moglo da se desi, ovo je čudo. U odnosu na ono kako bi trebalo da bude, ovo je katastrofa”.

Klimatske promene za Trampa su samo mit

Republikanski kandidat za predsednika Donald Tramp klimatske promene naziva mitom, piše AP. Odnos prema klimatskim promenama preciznije otkriva političku orijentaciju ispitanika jedne američke ankete, pa ih većinom desničari ne smatraju čovekovim delom, već prirodnim tokom stvari.

(Ljiljana Vujić, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.