U trendu

Aleksandar Pejn: Svet se okreće u pogrešnom pravcu

BEOGRAD – Svet se kreće u potpuno pogrešnom pravcu i reditelji znaju da politički angažovani filmovi teško mogu biti finansirani zbog njihovog subvezirvnog delovanja na sistem, bio on politički ili državni, izjavio je danas oskarovac Aleksandar Pejn u razgovoru s novinarima u Domu omladine Beograda.

Američki reditelj sinoć je otvorio Festival nezavisnog američkog filma koji se pod sloganom „Od nezavisnog filma do Oskara“ u Beogradu održava do 16. septembra.

Pejn je dvostruki oskarovac i jedan od retkih koji u Holivudu ima pravo na apsolutnu umetničku slobodu i „finalni rez“ svojih filmova.

Radio je sa Džekom Nikolsonom, Džordžom Klunijem, Metom Dejmonom, Riz Viderspun, Lorom Dern, Bertom Rejnoldsom, Tipi Hedren…

Autor je filmova „Stranputica“, „Nebraska“, „Potomci“ i „Sve o Šmitu“.

Pejn je kazao da mu je veoma drago što se nalazi u Beogradu jer na taj način podržava izuzetan filmski festival.

„Važno je da nezavisni filmovi stignu do publike, jer osim projekcija na ovakvim festivalima, nema drugog načina da ih veliki broj ljudi vidi. Ostvarenja koja se prikazuju ovde u ova četiri dana nikada neće dospeti na bioskopski repertoar“, kazao je Pejn.

Cenjeni reditelj je napomenuo da mu je jako važan odnos sa ljudima koji vide njegov film.

„Svakom reditelju prija kada mu dve hiljade ljudi u nekom velikom bioskopu aplaudira posle projekcije filma, ali meni je važnije da me neko sretne na ulici i kaže zašto mu se dopao moj film. Taj neposredni kontakt sa gledaocima mi je jako važan“, kazao je Pejn.

Za njega nema dileme da publika ne voli strogo pamfletske filmske priče, već umetnici moraju da nađu način kako da neko ostvarenje približe publici.

„Imamo primere filmova iz Sovjetskog Saveza, Irana i nekih drugih kinematografija koji fantastičnim metaforama subverzivno deluju na sistem u kojem nastaju i nalaze svoj put do srca ljudi“, kazao je Pejn.

Prema njegovim rečima, u velikim kinematografijama kao što su kineska ili američka, većina filmova samo potvrđuje domininatnu ideologiju u tim društvima.

„Ako govorimo o američkom filmu, u liberalnom Holivudu postoje ostvarenja kaja problematizuju rasne probleme u SAD. Kritika Vijetnamskog rata takođe je bila platforma preko koje su otvarana neka važna pitanja u američkom društvu“, kazao je Pejn.

On je naglasio da je čuo od domaćina u Beogradu za veoma važan pozorišni festival BITEF koji će večeras biti svečano otvoren u srpskoj prestonici.

“ Kazali su mi sam da program festivala čine izuzetno angažovane pozorišne predstave. U pozorištu je relativno lako biti politički angažovan, jer produkcija predstave košta mnogo manje od nastajanja nekog filma. Bertold Breht nikada nije zagazio u film“, kazao je Pejn.

Tehnološku revoluciju koju decenijama unazad živimo, dodao je, ignoriše.

„Ne razmišljam koja kamera je pogodnija za snimanje filma. Na svakih šest meseci imamo bolji kvalitet neke kamere. Više me zanima softver, nego hardver… Zanima me gde glumci stoje, kakav je scenario filma, u kakvom ambijentu snimam. Danas možete ‘Lorensa od Arabije’ da gledate na ekranu mobilnog telefona, ali da li to ima smisla. Mnogo je bolje gledati neku intimnu dramu na velikom platnu, jer delite doživljaj ostvarenja s drugim ljudima u bioskopu“, kazao je Pejn.

Njega ne iznenađuje što studenti književnosti u SAD, prema svedočenju svetski cenjenog pesnika, nemaju pojma ko je Džek Nikolson.

„Radio sam s mladom glumicom koja nema pojma ko je Al Paćino ili Hemfri Bogart. Mladi ne gledaju stare klasike koji su obeležili istoriju kinematografije, i to je tako. Šejlin Vudli, mlada glumica s kojom sam snimao, nikada nije pogledala neki film Vudija Alena. Ne kažem da je loša zbog toga, ali takve stvari se događaju“, kazao je Pejn.

Uptan kako nagovara velike holivudske zvezde kao što su Džordž Kluni ili Met Dejmon da igraju u njegovim filmovima, Pejn je kratko poručio: „Imaju više para od samog Boga, ali i one žele kekada da se bave glumom“

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike