Biografija Hajnriha Šlimana „Grčko blago“ Irvinga Stouna
BEOGRAD – Američki pisac Irving Stoun (1903-1989) stekao je svetsku slavu biografskim romanima o čuvenimn ličnostima (Van Gog, Mikelanđelo, Darvin, Frojd), koji su prevedeni na brojne jezike, neki i na srpski, ali do sada nismo imali priliku da čitamo njegovu biografiju Hajnriha Šlimana, koji je otkrio legendarnu Troju.
Izdavačka kuća „Vulkan“ sada je objavila „Grčko blago“, uzbudljivu priču o Šlimanu, arheologu amateru koji je vođen Homerovim stihovima i apsolutno ubeđen da „Ilijada“ nije ep o izmišljenom gradu, pretražio Grčku i grčke gradove na obalama Mediterana u današnjoj Turskoj i stigao do ostataka Troje i kraljevskog blaga.
Uz njega je bila njegova žena, Grkinja Sofija, koja mu je bila partner u svim arheološkim iskopavanjima.
Stoun je imao izuzetno bogatu građu za svoj roman, jer je Šlimanov (1822-1890) životni put bio već sam po sebi zanimljiva priča.
Rođen je u Nemčkoj, imao je teško detinjstvo i nikada nije stekao formalno obrazovanje, ali je posedovao talenat za jezike i želju da uvek nauči nešto novo.
Kao trgovac u Sankt Petersburgu, zatim bankar u SAD, Šliman je stekao ogromno bogatstvo. U Rusiji se prvi put oženio i imao dvoje dece, ali taj brak je razveden i on je sa 47 godina odlučio da se upusti u avanturu traganja za Trojom, jer naučnici u 19. veku nisu verovali da je ona zaista postojala osim u Homerovoj mašti.
U 47. godini odlučio je da se ponovo oženi i to Grkinjom jer je bio opčinjen kulturom antičke Grčke. Preko provodažije došao je do 17-godišnje Sofije, sa kojom je dobio dvoje dece kojima je dao imena iz Ilijade Andromaha i Agamemnon.
Od 1868. započeo je svoja iskopavanja po Grčkoj, ali kada je, polazeći od Homerovog lociranja Troje, stigao do brda Hisarlik na turskoj strani Mediterana bio je uveren da je našao antičku Troju.
Posle višegodišnjeg iskopavanja konačno je stigao do sloja koji bi vremenski odgovarao Trojanskom ratu i ne samo da je našao zidine i akropolj toga grada, već i kraljevske grobove u kojima je pronašao ono sto je on nazvao Prijamovim blagom To je bila čitava kolekcija zlatnog nakita starog više od 3000 godina.
Uporedo sa iskopavanjem Troje, Šliman je organizovao i iskopavanje Mikene, darujući evropskoj kulturi još jedan izuzetno značajan lokalitet antičke grčke prošlosti.
Na žalost, Prijamovo blago Šliman je donirao Berlinskom muzeju antičkog doba koje je moglo da stane rame uz rame sa blagom iz grobnice egipatskog faraona Tutankamona. Na kraju Drugog svetskog rata kustosi Berlinskog muzeja su to blago spakovali u četiri kutije koje ni do danas nisu pronađene. Ostale su samo fotoghrafije Šlimanove supruge Sofije okićene od glave do pete dim predivnim nakitom, što je jedino svedocanstvo da je Šliman ostvario svoj san da nađe Troju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.