U trendu

Bjanka Belova predstavila svoj novi roman „Jezero“

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Heliks“ večeras je predstavila roman češke knjževnice Bjanke Belove „Jezero“ u Biblioteci grada Beograda u Rimskoj dvorani.
Na promociji je govorila autorka knjige koja je bila gost srpskog izdavača od 16. do 18. septembra, Petra Feikova konzulka i diplomata zadužena za kulturu u Ambasadi Češke Republike, Sanja Milić, književna kritičarka i urednica u Radio Beogradu,
Tihana Hamović, prevoditeljka sa na češki jezik i Katarina Ješić, urednica u Izdavackoj kući Heliks.
Kako je objasnila Katarina Ješić, knjiga je objavljena u okviru projekta „Preko horizonta: međukulturni mozaik savremene evropske knjževnosti“, koji je pokrenuo Heliks.

Roman „Jezero“ je četvrti autorkin roman za koji je nagrađena prestižnom Evropskom nagradom za književnost, kao i nagradom „Magnesia“ za knjigu godine, dodala je Ješićeva.
Roman je, inače, preveden na 17 jezika, a autorka je za Tanjug izjavila da je bila najbolje primljena u Japanu. Ona je ocenila da je to verovatno posledica japanskog iskustva.

Na pitanje kojim temama će se baviti Belova je odgovorila da su joj najbliže teme kao što je Jezero jer našoj planeti je najveći problem kako da zaštiti životnu sredinu da se jezera ne pretvore u pustinje kao što se događa s onim u romanu.

Bjanka Belova je, kako mnogi evropski kritičari naglašavaju, jedna od najznačajnijih savremenih autorki, a njen beogradski izdavač kaže da su neki njenu prozu opisali kao mušku prozu, međutim, dodaje, ona sama se u tome ne pronalazi, jer smatra svu prozu univerzalnom.

Glavni junak romana je dečak Nami, a radnja prati njegov duhovni razvoj i potragu za biološkim roditeljima. Lokacijski podeljen roman je najpre smešten u ribarsko selo „na kraju sveta“, a zatim u „glavni grad“ u kome Nami nailazi na još veći i suroviji apsurd od onog koji je ostavio za sobom u selu. „Fantasticni elementi i (hiper)realizam prožimaju se sa pođednakom snagom i čine ovaj roman izuzetnim“, konstatovala je prevoditeljka Tihana Hamović. Ona je priznala da je Belova veoma dobar pripovedac, „voli dinamičnu priču, recenice su joj jasne, direktne, brutalne kada opisuje realisticke scene“.

Knjiga, kako je konstatovala Ješićeva, opisuje ponašanje Rusa kao okupacionih snaga“. Opisane su scene silovanja, pijanih ribolovaca, prevaranata i prostitutki, bede, prljavštine, oskudice i preteranog bogatstva, upornost i istrajnost, bezuslovnu ljubav – sve to i mnogo više obeležava ovaj roman.

(Tanjug)

Napišite komentar