„Clio“ pod sloganom „Energija slobode“ na Sajmu

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Clio“ će se na ovogodišnjem, 64. međunarodnom Sajmu knjiga, predstaviti pod sloganom „Energija slobode“ u želji da iskaže potrebu za različitom vrstom slobode i borbom za njeno ostvarenje.

„Teme u ovogodišnjoj produkciji su usmerene i povezane sa pitanjem slobode u širokim aspektima, a sadržaji nude neka od rešenja, traži se izlaz za sve one ljude koji su ostali uskraćeni za neko svoje pravo i očekivanja“, kaže za Tanjug Zoran Hamović, direktor i glavni urednik „Clio“.

Izdanja koja ove ideju potkrepljuju su, navodiHamović, svakako je“Bakita“, roman o izuzetnoj ženi koja je bila robinja, sluškinja, monahinja i svetica, književnice Veronike Olmi, „Intimno“ autorke Gabrijele Babnik, „Seks i laži“, biografska priča o Luju Daviču, autorke Lejle Slimani…

U ovim delima autori, kaže Hamović, prepoznaju prostor za kreativnost i isticanje slobode i u vanevropskom ambijentu.

„Za nas je to interesantno, zato što otkrivamo jedan svet preko određene strukture problema, ali isto tako se možemo u visokom stepenu identifikovati sa mnogobrojnim problemima sa kojima se suočavaju žene u tom svetu, skoro da nailazimo na slične probleme koje imaju i žene u Evropi, dakle nije ništa ekskluzivno, samo je na drugi način interpretirano“, ističe Hamović.

Nova izdanja „Clio“ koja će se naći na ovogodishnjem beogradskom Sajmu su i „Bandaršah“, Tajiba Saliha, „Ožiljak“, Sare Mese, „Biti ovde, divno je“, Mari Darjesek, „Energija slobode“, Marijane Dujović, „Ako knjige nestanu“, Suzan Sontag i Džonatana Kota.

Tu su i „Šta će biti sa Evropskom unijom“, autora Folfganga Šmalea, „Slom – Kriza liberalne demokratije“, Manuela Kastelsa, „Dublji uzroci raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije“, Veljka Vujačića, „Potop“ Adama Tuza

Prema rečima Hamovića poruka svih ovih naslova jeste stvaranje prostora za slobodu i održavanje kritičkog mišljenja.

Osvrćući se na samu koncepciju beogradskog sajma knjiga ističe da takva manifestacija za jedno društvo prilika da se upoznaju sa knjigom i piscem, a ne da se fokus stavi na tabloidnu stvarnost.

„Nepoželjno je kad imamo štandove i publikacije na Sajmu koje stiču jednu vrstu javne pažnje koja jednostavno nema nikakvu vrstu koristi ili utemeljenja, tačnije kad nemaju javni interes, kao što su šta je autor dela jela ili gde je spavao“, kaže Hamović.

Prema njegovim rečima, znatno više pažnje mora biti usmereno na kvalitetniji program, bolju međunarodnu saradnju i veću vidljivost Sajma u međunarodnim okvirima.

„Tehnologija čini svoje, i štampana knjiga ima jednu vrstu dominantne pozicije, mladi ljudi sadržaje dobijaju na drugi način. Sajmovi knjiga na način na koji su do sada bili organizovani neće zasigurno biti organizovani u buducnosti. Vaznno je da uputimo mlade ljude da znaju da odaberu sadržaje“, kaže sagovornik.

Kada je reč o jedinstvenosti „Clia“ i onome po čemu se ova izdavačka kuća izdvaja, Hamović kaže da je njihov koncept upućen na potrebe mladih intelektualaca, odnosno onih koji neizbežno ohrabruju njihovo kritičko mišljenje.

„Naša izdavačka kuća ima potrebu da odgovori i objasni određene društvene potrebe ili da im da mogucnost da idu u smeru koji je društveno ohrabrujući, što znači da nudimo literaturu koja podržava učenje ili delovanje u društvu u različitim oblastima“, kaže on.

Kao te značajne oblasti on navodi savremenu svetsku književnost, prozu, gde Klio dajemo prilikumanje rasprostranjenim jezicima da predtave svoju literaturu u prevodu na srpski jezik.

„Po tome smo jedinstveni i mogi pisci koje smo prepoznali su postali velika svetska imena, što nama u uredničkom smislu imponuje“, ističe Hamović.

Pored ovoga, „Clio“ se izdvaja po tome što je prvi uveo priče o marketingu i menadzmentu u kulturi.

„Pokrili smo polja kao što su mediji, teorija istorije medija, po tome smo u širem smislu poznati, jednostavno prisutni i priznati u ekonomskoj zajednici, jer smo prvi i jedini koji imaju tu vrstu literaturu“, kaže sagovornik.

Hamović buducnost „Clia“ vidi u razvoju i proširenju ustaljene forme, a to je primena i produbljivanje kritičkog stava.

„Naša misija je ostala dosledna i fokusirana na primenu kritičkog mišljenja, jedinstveni smo po tome što negujemo studije obrazovanja, što dajemo priliku ljudima iz bibliotekarstva, jedne krajnje specifične oblasti da se oslone na literaturu koju mi objavljujemo, kao i muzeologiju i psihologiju kao predmet interesovanja. Uspeli smo da za 30 godina odgovorimo na zahteve čitalaca, širom Srbije i izvan nje“, zaključuje Hamović.

Beogradski Sajam knjiga, 46. po redu, održaće se od 20. do 27. oktobra.

(Tanjug)

Napišite komentar