Ecce homo, insanus

Novije knjige Stivena Kinga nisu se dopale mnogim njegovim fanovima; izuzetak je roman "Mobilni telefon", koji prilično liči na "starijeg Kinga". Ono što bi moglo dodatno da prija jeste to što se King ovde pokazao i zrelije kao autor, primetan je njegov razvoj kao pisca, kao i nešto drugačiji pogled na svet nego ranije.
Postavka romana je prilično jednostavna: neko je, negde, napravio takav signal iz mobilnog telefona da je svako ko je taj signal primio (što će reći, svako ko je pričao mobilnim onda kada je taj signal – "Impuls" – pušten, ili pokušao da koristi mobilni nakon toga) postao nešto nalik na zombija. Neki od ovih "zombija" su smesta izvršili samoubistvo, dok su ostali postali izuzetno agresivni, napadajući i one koji su, poput njih, primili taj signal, i one koji nisu. Svaka trunka razuma u tim osobama je izgubljena. U opštem haosu koji je tu nastao pratimo sudbinu crtača Kleja (ne poseduje mobilni), njegovog novog poznanika Toma (tog jutra mu je mačak slučajno razbio mobilni) i još nekih ljudi koji nisu bili zahvaćeni "Impulsom".
U trenutku kada je krenuo "Impuls", Klej se zatekao u Bostonu; nakon toga, očajnički pokušava da se vrati u Mejn, gde žive Šeron, supruga od koje se razvodi (ni ona nema mobilni) i njihov sin Džoni (na Klejov užas, ima mobilni). Bez nekog posebnog plana šta bi mogao da radi, pridružuje mu se Tom, kao i Alis, petnaestogodišnjakinja koju su usput sreli i spasli je jednog od poludelih.
Ispostavlja se da je situacija sa poludelima kompleksnija nego što se u prvi mah činilo. "Impuls" nije samo izbrisao njihovu ljudskost već se oni vremenom menjaju, kao da evoluiraju u nešto drugo, nešto sa kolektivnim umom, i pitanje je koliko će to nešto biti naklonjeno onima nezahvaćenim promenom. Prvobitni talas nasilja se smanjuje, ali ispada i dalje ima, a nemoguće je predvideti kako će se situacija dalje razvijati, kao i koliko stvarno šansi ima jedan zabrinuti tata da u opštem haosu dođe do svog stotinama kilometara (nema više prevoza) udaljenog deteta i da ga nađe u još uvek normalnom stanju.
"Mobilni telefon" je roman koji se vrlo lako čita, akcije je puno, kao i zanimljivih obrta, radnja se razvija na veoma interesantan način, likovi su uverljivi i vrlo je lako razumeti ih i navijati za njih (ili ne navijati za njih). Zanimljivo je i posmatrati kako oni koji su ostali normalni, sada u znatnoj manjini, pokušavaju da se izbore sa novonastalim haosom, i kako neki zbog svojih postupaka, koje bismo u datim okolnostima nazvali sasvim razumljivim (makar nam se i ne dopadali u potpunosti) od strane novog organizma koji se razvija bivaju proglašeni umobolnima. Onima koji su malo više čitali Kinga može biti interesantno da prepoznaju sličnost sa nekim od njegovih ranijih dela (najviše sa "Tominokerima"), kao i način na koji se menja njegov pogled na svet (recimo, sada postoji makar naznaka priznanja da drugačije od ustaljenih vrednosti ne mora nužno da bude zlo – drugačije je, bojimo ga se, možda ne možemo mirno da koegzistiramo s tim, ali možda od tog drugačijeg ne bi nužno ispalo bezumno zlo, možda bi, u neku ruku, čak i bilo bolje od nas).
Zanimljiva knjiga, vredna čitanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.