Evo kakvu je poruku Izabel Iper poslala ljubiteljima pozorišta

„Pozorište se uvek ponovo rađa iz svog pepela, ono je samo konvencija koju neumorno treba rušiti, tako ono ostaje živo“, napisala je slavna francuska glumica Izabel Iper u svojoj poruci za Svetski dan pozorišta, koja se tradicionalno čita 27. marta u svim pozorištima pred početak predstave.

„Već 55 godina se svake godine u proleće održava Svetski dan pozorišta. Jedan dan, odnosno 24 časa koji počinju tamo negde u pozorištu NO i Bunraku, zatim prolaze kroz Pekinšku operu i Kathakali, zadržavaju se između Grčke i Skandinavije, od Eshila do Ibzena, od Sofokla do Strindberga, između Engleske i Italije, od Sare Kejn do Pirandela, i Francuske, u kojoj se nalazimo i u kojoj je Pariz ipak svetski grad koji prima najviše stranih ansambala“, primetila je Iper.

„Potom nas naših 24 časa vode od Francuske u Rusiju, od Rasina i Molijera do Čehova, onda prelaze Atlantik da bi završili u nekom kalifornijskom kampusu gde mladi ljudi možda ponovo izmišljaju pozorište, jer pozorište se uvek ponovo rađa iz svog pepela“, nastavlja priznata glumica.

Ona je naglasila da „pozorište ima bujan život koji izaziva prostor i vreme, najsavremeniji komadi hrane se prošlim vekovima, najklasičniji repertoari postaju moderni svaki put kad se ponovo postave“.

Iper je istakla da Svetski dan pozorišta svakako nije dan u običnom smislu naših svakodnevnih života, da on ponovo „oživljava jedan ogroman prostor-vreme“.

„Da bi se govorilo o prostor-vremenu, htela bih da prizovem jednog francuskog dramaturga, toliko genijalnog koliko diskretnog, Žana Tarđea. Što se tiče prostora, on pita “koji je najduži put od jedne tačke do druge“. Što se tiče vremena, on sugeriše “da se u desetinkama izmeri vreme koje je potrebno da se izgovori reč “večnost“. Za prostor-vreme on kaže i ovo: “Odredite u svom duhu, pre nego što zaspite, bilo koje dve tačke u prostoru i izračunajte vreme koje je potrebno, u snu, da odete od jedne do druge. Zadržaću reč “u snu“. Reklo bi se da su se Žan Tarđe i Bob Vilson sreli“, naglasila je glumica.

Ona je istakla da joj je bilo drago kad je saznala da je prva poruka za Svetski dan pozorišta 1962. godine bila poverena Žanu Koktou, s punim pravom, budući da je on „autor jednog putovanja oko sveta za 80 dana“.

„Ja sam svet obišla drugačije, učinila sam to kroz 80 predstava ili 80 filmova. Kažem i filmova, jer ne pravim nikakvu razliku između igranja u pozorištu i igranja na filmu, što iznenadi svaki put kad to kažem, ali tačno je, tako je“, primetila je Iper.

Ona podvlači da je samo jedna od brojnih ličnosti zahvaljujući kojima pozorište nastavlja da postoji.

„To je pomalo naša dužnost. I naša potreba. Kako da kažem: Ne postoji pozorište zbog nas, pre će biti da mi postojimo zahvaljujući njemu. Pozorište je vrlo snažno, otporno, ono preživljava sve, ratove, cenzure, manjak novca. Dovoljno je reći “dekor je prazna scena neke neodređene epohe“ i pustiti glumca da uđe. Ili glumicu. Šta će on učiniti? Šta će ona reći? Hoće li oni razgovarati? Publika čeka, saznaće, publika bez koje nema pozorišta, nemojmo to nikada zaboraviti. Jedna osoba u publici je publika“, kaže Iper.

Ona je podsetila da je pre četiri godine Dario Fo rekao: „Jedino rešenje za krizu jeste nada da će se protiv nas, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo pozorište“.

„Nezamisliva dobrobit je lepa formulacija dostojna da se nađe u nekom političkom programu, ne? Budući da sam u Parizu i to pred skorašnje predsedničke izbore, predlažem onima koji izgleda žele da nama vladaju da paze na nezamislive dobrobiti koje donosi pozorište. Samo bez hajke!“, kaže Iper.

„Pozorište je za mene drugi, ono je dijalog, odsustvo mržnje. Prijateljstvo među narodima, ne znam tačno šta to znači, ali verujem u zajednicu, u prijateljstvo gledalaca i glumaca, u zajedništvo svih onih koje pozorište okuplja, onih koji ga pišu, onih koji ga prevode, onih koji ga osvetljavaju, oblače, dekorišu, onih koji ga tumače, onih koji se njime bave, onih koji u njega idu“, naglasila je slavna glumica.

Pozorište nas, dodaje, štiti, pruža nam zaklon.

„Verujem da nas voli, onoliko koliko mi volimo njega. Sećam se jednog reditelja starog kova koji je pre podizanja zavese, iza kulisa, svako veče govorio čvrstim glasom: “Mesta za pozorište!“ Biće to reč za kraj“, poručila je Iper.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.