U trendu

Geopoetika: „Slava Portugalije“ Antonija Loba Antuneša

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je danas roman „Slava Portugalije“ Antonija Loba Antuneša, koji važi za ozbiljnog kandidata za Nobelovu nagradu i najvećeg živog portugalskog pisca.

Rođen 1942. u Lisabonu, studirao je medicinu i specijalizovao psihijatriju, a 1970. je mobilisan da bi služio kao vojni lekar u Angoli gde je upoznao Ernešta Mela Antuneša, jednog od arhitekata Revolucije karanfila 1974.

Ovi događaji ostavili su dubok trag na njegovu književnu putanju te su užas i besmisao kolonijalnog rata, kao izneverena revolucija, teme kojima se često vraća u svojim knjigama iako se nikada direktno ne bavi ratom.

Prema rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, Antuneš detaljno analizira portugalsko društvo, baveći se mračnim danima istorije svoje zemlje.

Novakov Sibinović ističe da je njegov pripovedački postupak je vrlo osoben – „gust, neprobojan, iz ugla više narativnih glasova, skoro da nema tačaka, roman teče uz neprekidne preskoke kroz različita vremena i mesta“, zbog čega njegovi romani traže sporo, posvećeno čitanje i veliku koncentraciju, a teme tretira uzvišeno, ali i besno i ljutito.

Roman „Slava Portugalije“, objavljen u Portugaliji 1997. godine, napisan je iz ugla četiri različita karaktera (majke i troje dece) koji se smenjuju u nepravilnom rasporedu, a priča ima dve linije – jedna je vezana za Badnje veče u Portugalu kada najstariji sin Karlos očekuje dolazak brata i sestre koje nije video 15 godina, a drugu liniju čine pisma koje majka piše Karlosu o svim događajima u Angoli gde je ostala.

Ova knjiga, prema rečima Novakov Sibinović, predstavlja brutalnu analizu – seciranje krivice, samomržnje, okrutnosti i dokazuje vrhunskog stilistu koji vrlo hrabro i na originalan način preispituje najgore ispade čoveka na ličnom i globalnom planu.

„Nema granica stvarnosti i snova, kroz fragmente, sličice, čitalac slaže mozaik priče. Sve deluje kao u grozničavaom snu, bunilu. To su snolike scene sećanja“, rekla je ona.

Antuneš je, kako je istakla Novakov Sibinović, fragmentarnu strukturu polivalentnih glasova pretvorio u poetičnu celinu koja je uz to i duhovita na sirov način.

„Slava Portugalije“ je kao poezija, naglasila je Novakov Sibinović, i sa velikim poštovanjem skrenula pažnju na prevodioce Jasminu Nešković i Jovana Tatića.

„Geopoetika“ je prethodno objavila knjigu „Priručnik za inkvizitore“ Antuneša za koga književni kritičar, šekspirolog, Harold Blum kaže da je jedan od najznačajnijih živih pisaca i jedan od onih koji će imati najveći značaj u istoriji svetske književnosti.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike