U trendu

Haknazarijan: Muzičari danas ponovo pokušavaju da izmisle točak

DRVENGRAD – Između Australije i Koreje, narodni umetnik Jermenije, pobednik 14. Međunarodnog takmičenja “P.I. Čajkovski”, jedan od najvećih talenata Bečkog Koncerthausa, violončelista Narek Haknazarijan doputovao je na Mećavnik gde je 2016. prvi put nastupio u Srbiji.
“Sećam se tople atmosfere i šokiralo me je kada sam video koliko su Srbi i Jermeni slični, isti temperament, toplina, svuda je dozvoljeno pušenje i naravno magično mesto Mećavnik koje odiše posebnom energijom. Bilo mi je žao kada sam odlazio”, rekao je Haknazarijan u intervju Tanjugu uoči večerašnjeg nastupa na zatvaranju festivala “Kustendorf klasik”.
Kaže da je pre tri dana bio u Australiji, zatim je svratio u Nemačku da održi koncert i već sutra leti za Koreju pa se vraća u Švajcarsku.
“To jeste malo gust raspored, nije baš tipičan raspored za jednu sedmicu. Obično se trudim da povežem koncerte u blizini. Veliki je izazov toliko putovati, naročito ako su druge vremenske zone, ali se vremenom telo navikne i ja se naviknem. Tako da mi je sada mnogo lakše nego recimo pre sedam godina”, rekao je Haknazarijan.
Slava i popularnost, kaže, prijaju kao vrsta nagrade, ali takođe predstavljaju izazov jer podrazumevaju veću odgovornost.
“Kada steknete određeni status, mnogo je teže zadržati taj nivo nego ga dosegnuti. Velika je odgovornost zadržati status i ja dajem sve od sebe, ali moj cilj nije samo da sačuvam izvestan status već da uvek težim višem cilju. Put muzičara je beskonačan, ne postoji krajnje odredište, uvek treba ići dalje”, istakao je Haknazarijan.
Voli da eksperimentiše, ne sa klasičnim delima Betovena, Baha, Mocarta, Čajkovskog, već sa savremenom muzikom.
“Delo koje ćemo večeras premijerno izvesti, koje je napisao moj prijatelj i fantastičan čelista Đovani Solima, kombinuje različite žanrove. Imamo američku muziku, irsku, muziku Bliskog istoka, ima čak i neke rok elemente i meni se to jako sviđa”, rekao je Haknazarijan.

Naglašava da se muzika tokom 200 godina razvijala i dok smo nekada imali samo narodnu, klasičnu i crkvenu muziku, danas imamo džez, pop, rok, hip-hop, elektrionsku.

“To je divno, u svakom žanru imamo umetnike koji dostižu visoke standarde i ne vidim ništa loše ako muzičar želi da eksperimentiše i proba nešto novo, ostajući istovremeno klasičan muzičar. Ja mogu da eksperimentišem koliko god hoću, ali uvek ću ostati klasičan muzičar. To što sviram džez ili rok može čak biti osveženje u pristupu klasičnoj muzici. Eksperimenti su dobri dok god ne zaboravljate da ste klasični muzičar”, smatra Haknazarijan.

Primećuje i da je umetnički svet postao vrlo kompetativan, a rezultat toga je, kako zapaža, pokušaj ljudi da veštački stvore nešto novo.

“Video sam neke bizarne produkcije opera Čajkovskog i nisam fan takvog modernog pristupa. Ponekad muzičari pokušavaju da ponovo izmisle točak, da urade nešto jedinstveno, a na kraju to zvuči čudno. Muzičari uvek moraju da imaju u vidu da je naš osnovni zadatak da budemo most između kompozitora i publike i da moramo da poštujemo kompozitora, a ne da izmišljamo svoju muziku”, naglasio je violončelista koji važi trenutno za jednu od najvećih zvezda klasične muzike.

Muzika, prema njegovom mišljenju, ne zna za bilo kakve jezičke, geografske, etničke ili religiozne barijere.

“Muzika je jedna od retkih stvari koja može da nas ujedini jer su osećanja ista za ljude svih boja, rasa, seksualnih orjentacija. Muzika dotiče naša osećanja”, naglasio je Haknazarijan i poručio studentima i mladim muzičarima da nikad ne odustaju, da uvek postavljaju cilj koji je mnogo viši nego što misle da mogu dosegnuti i da uvek budu iskreni.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike