U trendu

Helix: Projekat potrage za zajedničkim evropskim iskustvom

BEOGRAD – Izdavačka kuća Heliks danas je predstavila medijima svoj izdavački projekat „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“, realizovanog u okviru programa Kretaivna Evropa.

Kako je objasnila jedna od urednica Katarina Ješić taj izdavački projekat obuhvata prevod i promociju devet savremenih dela evropske literature napisanih na devet jezika (rumunski, češki, švedski, poljski, portugalski, engleski, francuski, nemački, španski)“.

„Projekat je osmišljen u skladu sa centralnom idejom programa Kreativna Evropa – jačanje i proširivanje književnih mostova između različitih koordinata evropskog kulturnog okvira sa posebnim akcentom na književnost slabije promovisanih kultura“, istakla je Ješić.

Ona je dodala da izbor knjiga odražava izobilje tematskih tendencija i lingvističku i stilsku raznovrsnost savremene evropske književnosti. „Dominantno je pitanje identiteta, posmatrano kroz prizmu lične ili kolektivne istorije. Iako su dela univerzalna u svom obraćanju, lokalna obojenost je izrazita: ogleda se u jeziku (irski roman) ili u autentičnim likovima sa gradom kao živom pozadinom (rumunski naslov), ali i u poetičnim vibriranjima i suptilnim, atmosferičnim odsjajima sumornog gradskog pejzaža (švedska zbirka priča)“, navela je Ješić.

Navodi i da osećanje skučenosti kojeg su junaci svesni ili je posredno nagovešteno, prožima sva dela, a otvorena ili potisnuta želja za oslobođenjem je pogon za kreativnu originalnost forme koja se, kako kaže, kreće od klasične narativne strukture preko priča lišenih punktuacije do mozaičke naracije ili forme dnevnika.

Ješić je skrenula pažnju da su svi odabrani naslovi društveno angažovani na više načina.

Više knjiga dotiče teme rata, komunističke prošlosti, emigracije, etničke diskriminacije – razmena iskustava i književni dijalog u takvom tematskom okvir od posebne su važnosti za ovdašnje čitaoce, objasnila je.

Nekoliko naslova obrađuje nedavnu globalnu ekonomsku krizu („Srce na kapiji“ i „Prosečna vrednost sreće“) to čine iz suprotstavljenih početnih pozicija: u irskom romanu, ekonomsko opadanje je motiv za analizu represivnog kolektiva, a u portugalskoj knjizi za reviziju lične sreće.

Napomenula je da je švedska zbirka priča „Bata je sit“ pisana za mlađu publiku i adresira probleme odrastanja u otuđenoj gradskoj sredini.

Ješić je skrenula pažnju i da su po pravilu odabrani mladi pisci koji nisu prevođeni na srpski i tako se usput obogaćuje izdavačka ponuda na našem tržištu knjiga.

Ovaj projekat treba da bude završen do kraja godine i preostsalo je da se objavi još samo jedna knjiga . Knjige koje sačinjavaju ovu ediciju su: „Žega“ Hesusa Karaska, „Prosečna vrednost sreće“ Davida Mašada, „Budućnost počinje u ponedeljak“ Joane Prvulesku, „Bata je sit“ Mirje Unge, „Poslednji čuvar ostrva Elis“ Gael Žos,
„Novac od Hitlera“ Radka Denemarkova, „Mora da sam jednom hodala po mekoj travi“ Karoline Šuti, „Srce na kapiji“ Donalda Rajana i „Mađioničar“ Magdalene Paris.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike