Interaktivna umetnost

Pre deset ili više godina postojala je jasna granica između umetnosti i stvarnosti. Publika se nalazila samo u ulozi posmatrača, pasivno primajući sadržaje koji joj se prezentuju. Samo u retkim slučajevima, uglavnom u eksperimentalnom pozorištu, prostor izvođača i publike se mešao, preklapao i stavljao posmatrače u aktivniju ulogu.

Čini se da danas interaktivnost postaje sve prisutnija pojava. Pojave novih medija, pre svega Interneta, donose novi odnos prema publici, omogućavajući joj da na posmatrani događaj utiče, menja ga i čak prilagođava svom ukusu i raspoloženju. Čitav niz dramskih pisaca, glumaca, likovnih i video-umetnika, kao i televizijskih producenata koristi ovaj novi prostor za stvaranje, nudeći publici aktivnu ulogu.

U avgustu je publika na edinburškom Fringe festivalu mogla da razmenjuje poruke sa izvođačima preko mobilnih telefona, a britanski Channel Four je u septembru dostigao najveću gledanost od kada postoji, zahvaljujući projektu Big Brother, gde publika posmatra grupu ljudi izolovanih u kući i svakog petka glasa za isključenje jednog od njih. Poslednji „stanar“ koji u kući ostane dobija nagradu od 70.000 funti. Ovaj šou-program je dostupan na televiziji u određenim terminima, a na Internetu 24 sata dnevno.

Interaktivnost zahvata i britansko pozorište, tako da se ovih dana pojavila predstava bestseler pisca Jeffrey Archer-a u kojoj on glumi po prvi put, a publika se nalazi u ulozi porote na suđenju. Naime, lik koga on tumači je doktor osumnjičen za ubistvo svoje supruge.

Još jedna važna figura na interaktivnoj sceni je Peter Ride poznat po svojim online filmovima, ali i saradnjom sa pozorišnom trupom Blast Theory. Naziv tog zajedničkog projekta je bio „Pustinjska kiša“, a u pitanju je bila kombinacija instalacije i interaktivne ratne igre u kojoj gledaoci postaju članovi tima za spasavanje i izvlačenje vojnika iz dubine neprijateljske teritorije. Ova „pozorišna predstava“ se završava video-instalacijom stvarnih snimaka iz Zalivskog rata.

Sećate se dečijih knjiga u kojima na svakoj strani imate dve ponuđene opcije daljeg toka radnje? I to je bio primer interaktivnosti, a britanski pisac Will Self je u junu probao da ode i korak dalje, uvodeći princip interaktivnosti i u sam nastanak književnog dela. Tokom nedelju dana, on je sa svojim laptopom sedeo u Londonskoj galeriji i pisao novelu baziranu na posetiocima galerije i radoznalcima koji su ga posmatrali. Svaki posetilac je, na neki način, „ušao“ u pripovetku ili doprineo njenom nastanku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.