Izložba Dejana Atanackovića u galeriji „Haos“

BEOGRAD – Izložba serije radova Dejana Atanackovića, pod nazivom „Šest priča o zaustavljanju vremena“, biće otvorena 23. aprila u galeriji „Haos“.

Atanacković, vizuelni stvaralac, pedagog i odnedavno zapaženi pisac, laureat NIN-ove nagrade, predstavlja se serijom radova kojima publiku vodi kroz razne prostore imaginacije stvarajući začudne svetove, ne samo inverzije normalnosti, nego i zavirivanja u podsvest, gde se traga za utočištem ili odgovorom, objašnjenjem sukoba između progresa i ludila, bacanjem svetla na dogovor koji ponekad čine razum i glupost, navedeno je u saopštenju galerije „Haos“.

Autor naglašava da nijedan njegov likovni rad nije lišen teksta.

„Sada se usuđujem da kažem da se, eto, u tim poslednjim radovima, uključujući i priču iz koje je kasnije nastao roman „Luzitanija“, tekst oteo kontroli i postao dominantan. Kroz njega sam nastavio da se bavim nekim važnim vizuelnim principima, te tako tekst za mene predstavlja samo jedan drugačiji način za formulisanje tj. stvaranje slika“, objasnio je Atanacković.

O radovima Dejana Atanackovića dr Irina Subotić piše: Postavka radova Dejana Atanackovića u galeriji „Haos“ spada u transdisciplinarne izložbe.

„Umetnikove instalacije – praćene autorskim tekstualnim odlomcima, sa pojedinačnim ili skupnim delima, s fotografijama, fotomontažama i video projekcijama – evociraju muzejske postavke o fragmentima života na koje se posredno oslanjaju…O toj dubokoj sponi umetnikovog likovnog i književnog stvaranja govori niz elemenata koji upućuju na složen kreativan postupak u kojem je teško ustanoviti prvobitan podstrek, veliki prasak, prapočetak i s preciznošću reći koji medij odnosi prevagu“, primećuje Subotić.

Celina Atanackovićevog stvaralaštva, prema njenim rečima, ukazuje da su već njegovi rani radovi bili obeleženi dubokim humanističkim diskursom i nikad detaljno ispričanim pričama, već samo nagoveštajima onoga što on i danas vizuelizuje, pretvarajući nematerijalne elemente u opipljve činjenice.

„Prepoznajemo fatalističke metafore o efemernosti vremena, njegovom zaustavljanju,bolnom protoku, nestajanju i definitivnom odlasku, o smrti, ali i o nastojanjima da se tom fatalizmu čovek usprotivi i da istraje u svojoj veri u mogućnost trajnosti, pa i večnosti“, napisala je Subotić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.