Izložba „Devedesete: Rečnik migracija“ u Muzeju Jugoslavije

BEOGRAD – Izložba „Devedesete: Rečnik migracija“, na kojoj učestvuje više od trideset savremenih umetnika, umetnica i umetničkih i aktivističkih kolektiva, koji se bave problemom migracija stanovništva u Srbiju i iz Srbije tokom pomenute decenije, otvorena je večeras u Muzeju Jugoslavije.

Izložbu je otvorila direktorka muzeja Neda Knežević.
„Muzej Jugoslavije ostvaruje izuzetnu institucionalnu i vaninstitucionalnu međunarodnu saradnju, što predstavnja jedan je od najznačajnijih strateških pravaca muzeja. Do sada smo realizovali sedam velikih međunarodnih projekata, a primer toga je i izložba „Devedesete: Rečnik migracija“, koja je deo projekta Nova mapiranja Evrope, realizovanog uz podršku Evropske komisije kroz program Kreativna Evropa i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije“, istakla je tokom pozdravnog govora direktorka muzeja Neda Knežević.
Autorke i kustoskinje izložbe Simona Ognjanović i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije istakle su da je koncept izložbe mapiranje različitih formi angažmana od devedestih do danas, kroz koje su u polju umetnosti adresirani društveni, kulturni, politički i pravni problemi stvoreni ovim veoma složenim i traumatičnim migracionim procesima, dok je dokumentarno-istoriografski pristup stavljen u drugi plan.

„Osim umetničkih pozicija, u izložbu su uključene pojedine inicijative i organizacije iz sfere aktivizma i civilnog sektora, ali prevashodno one koje u svoj rad uključuju saradnju sa savremenim umetnicima. U izložbu je uvedena i paralelna narativna linija, koja će moći da se prati kroz izbor dokumenta poput zakona, političkih sporazuma i nacionalnih strategija, koji su dominantno definisali statuse ljudi pogođenih migracionim kretanjima. Cilj ovakve strukture izlaganja je da delimično osvetli i širi kontekst u kome nastaju ili na koji referišu umetnički radovi i inicijative“, navele su kustoskinje Izložbe.
Publika će sadržaj izložbe otkrivati krećući se u prostoru kroz mrežu pojmova, odnosno „rečnik migracija“, koji će im pružiti aparat za čitanje i tumačenje izložbe.
„Rečnik predstavlja alternativu dominatnim dikursima kroz koje se u domenu zakona, javnih politika i u akademskoj sferi deluje i misli o ovim problemima. On otvara pitanja dometa i uloge umetnosti, aktivizma, civilnog sektora ali i javnih institucija, u rekonstrukciji prošlosti i preoblikovanju opštih mesta koja dominiraju javnom sferom“, objašnjavaju autorke.
Pomenuti „rečnik“ nastao je saradnjom kustoskinja i učesnika/učesnicaca izložbe, a čine ga sledeći pojmovi, sintagme i idiomi: adresa, bespravna nužnost, čišćenje, čovek, dostojanstvo,solidarnost,internacionalizam, hrabrost i/ili kukavičluk, inventar, izbrisani, jugoslovenstvo, karta u jednom pravcu, kofer, uzaludna nada…

Na izložbi učestvuju Asocijacija „Apsolutno“, Aleksandrija Ajduković, Dejan Dimitrijević,Nebojša Šerić Šoba, Dušica Dražić, Dionis Eskorsa, Jusuf Hadžifejzović, „Kiosk – platforma za savremenu umetnost“, Milena Maksimović, Goranka Matić, Kolektiv „Migrativ Art“, Ana Miljanić, Milorad Mladenović, Ivana Momčilović,Tanja Ostojić, Vesna Pavlović, Nikola Radić Lucati, Vladimir Radojičić, Vahida Ramujkić, Rena Redle,Vladan Jeremić, Balint Sombati, Škart, Čedomir Vasić, Grupa 484, udruženje „Kardan – kultura sećanja“, Vojvođanski građanski centar, Združena akcija – „Krov nad glavom“ i Žene u crnom.

Tokom izložbe biće organizovan i prateći program u vidu stručnih vođenja autorki i pojedinih učesnika kroz izložbu, tribina, umetničkih događaja i zimskih škola za srednjoškolce.

Prvi ovakav program održaće se već 7. decembra u 13 časova pod nazivom „Rodno pitanje i vizni režimi“ predstavljanje rada Tanje Ostojić u bioskopskoj sali zgrade Muzeja 25. maj.

Učesnice će biti sociolozi Maja Korać i umetnica Tanja Ostojić, uz moderaciju autorki izložbe.
Tim Muzeja Jugoslavije zaslužan za realizaciju izložbe predvode kustoskinje – autorke izložbe Simona Ognjanović i Ana Panić. Arhitekta postavke je Milorad Mladenović, a vizuelni identitet je osmislio Zoran Pantelić.
Izložba se realizuje u sklopu projekta „Nova mapiranja Evrope“, koji su podržali Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Biće otvorena do 1. marta 2020. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.