„Kal juga“ debitantski roman Mladena Milosavljevića

BEOGRAD – Srpska literatura dobila je novog člana – Mladena Milosavljevića (1982) – koji se opredelio za žanr fantastike u kome ima elemenata istorijskog romana, a naslovio ga je “ Kal juga“.

Njegov debitantski roman je plod strpljivog traganja za podacima o jednom malo poznatom periodu srpske istorije, kada je austrijski vojskovođa Eugen Savojski uspeo da od Turaka otme Srbiju 1717. koja je sve do 1739. ponovo bila hrišćanska kraljevina kao deo Svetog rimskog carstva, kojim je vladala Habzburška dinastija.

Inače, roman ima dva toka radnje. Pored onog u kome je narator jedan provizor (Frombald), to jest činovnik koji se u Srbiji starao za prikupljanje dažbina za nove austrijske gospodare i za deljenje pravde i o svom boravku u Srbiji je vodio dnevnik, drugi tok radnje se odvija u Beogradu tokom šsezdesetih godina 20, veka kada je izgrađena brana na Dunavu za potrebe hidrocentrale Đerdap i kada su prilikom rasčišćavanja terena koji je trebalo da bude poplavljen otkriveni ostaci misteriozne civilizacije kod Lepenskog vira.

U predgovoru, autor objašnjava kako je došao na ideju da napiše ovaj svoj prvi roman koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude prvi tom planirane trilogije

Kao student etnologije i antropologije na beogradskom Filozofskom fakultetu, Milosavljević je, kako sam kaže, bio ponesen pričama o drevnim obredima, žrtvama, arhetipskim i mitskim slikama i bio je opčinjen nalazištem Lepenski vir.

„Kada sam video skulpture sa likovima sličnim ribama počeo sam da se pitam o pravoj svrsi ovih neobičnih artefakata“ napisao je autor u predgovoru romana.
„Odmah sam se setio i vlaške magije, jednog oblika drevne šamanske prakse koja je najrasprostranjenija upravo u delu Srbije na kome se nalazi Lepenski vir, a setio sam se i brojnih priča iz naše folklorne fantastike vezanih za verovanja u razne vodene demone i božanstva, istog trenutka sam počeo da krojim priču“ nastavio je Milosavljević koji sada radi kao glavni urednik časopisa „Omaja“ posvećenog temama iz oblasti folklorne fantastike.

„Iako ne znamo odakle su došli, kuda su otišli, niti kakav im je bio jezik, naselje i zagonetne ribolike figure stanovnika Lepenskog vira pružaju obilje mogućnosti za multidisciplinarna tumačenja i zaključke“, objašnjava pisac kako je ukrstio priče o studentu arheologije koji je, radeći na lokalitetu Lepenski vir, pokušao da odgonetne neke od njegovih tajni i zbivanja u Srbiji tokom austrijske vladavine u 18. veku kada su se događale neke mistične pojave i prvi put cela Evropa saznala da u Srbiji „ima vampira“.

Roman je očigledno postao hit, jer je za kratko vreme već prodato prvo izdanje i sada se može dobiti već drugo.

Umesto književnih kritičara, izdavač se obratio MIlosavljevićevim „kolegama po peru“ koji pišu isto u duhu fantastike, od Gorana Skrobolje, Preko Ota Oltvanjija, Vlade Arsića, Nenada Gajića do Pavla Zelića i svi su imali samo reči hvale za ovo delo, a komplimenti od „konkurencije“ su vredni pažnje

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.