Klio: „Bandaršah“ Tajiba Saliha

BEOGRAD – Izdavacka kuća „Klio“ održaće u ponedeljak (23. septembra) konferenciju za novinare povodom izlaska iz štampe romana „Bandaršah“ sudanskog pisca Tajiba Saliha.

„Knjiga koja izlazi u ediciji ‘Gral’ još slobodnije nego u prethodnim delima, izlazi iz realnog sveta i prelazi u svet mitske i magijske realnosti. Među delovima romana nema logičke (spoljne) povezanosti – on u celini liči na san i pun je imaginarnih i mitskih slika“, kaže prevodilac Srpko Leštarić, koji će predstaviti ovaj roman.
Tajib Salih (1929–2009) potiče sa severa Sudana, ali je veći deo svog života proveo u inostranstvu“.

U svojim delima na razlicitim nivoima bavio se odnosom stvarnosti i iluzije, kulturnim razmimoilaženjem Zapada i „egzoticnog“ Orijenta, harmonijom i konfliktima urbane civilizacije i odgovornošću pojedinca za pronalaženje ravnoteže između suprotnosti unutar plemenskog života.
Glavni urednik „Klija“ Zoran Hamovića podseća da su u ediciji „Gral“ objavljeni Salihovi romani „Sezona seobe na sever“ (2000, 2005, i 2017), „Zejnova svadba (2016), a napokon stiže i završna dilogija tog ciklusa na teme života u severnosudanskom selu Vad Hamid pod naslovom „Bandaršah“, koju sačinjavaju kratki romani „Daulbejt“ (1971) i „Merjud“ (1976), koju je sam autor smatrao svojim najvažnijim delom. Vreme u romanu je skokovito dato, društvo proživljava opasnu krizu na rubu haosa, dok mitske ličnosti i mistični događaji ostavljaju nerešeno pitanje mogućnosti katarze.
Leštarić je naglasio da je „Salih pisac kojeg kritičari neretko nazivaju ‘genijem modernog arapskog romana’.
Salih je rođen u jednom selu na severu Sudana. Počeo je da studira u Kartumu, ali napušta studije i počinje da radi kao učitelj. Ubrzo se seli u London da bi studirao i kasnije postaje direktor dramskog programa u arapskoj redakciji BBC-ja.

Nakon što je napustio BBC, postaje generalni direktor Ministarstva za kulturu i informisanje Katara, a poslednje godine svoje karijere provodi radeći za Unesko u Parizu i Kataru. Pored ove sjajne karijere, višse od deset godina je pisao rubrike o književnosti za londonski časopis Al-Madžala, koji je izlazio na arapskom. Bio je dobro upoznat sa velikim književnicima, kako Istoka tako i Zapada, a sam je napisao nekoliko romana i mnogobrojne kratke priče.
Roman „Sezona seobe na sever“ njegovo je najpoznatije delo u svetu (i kod nas). Prvo je objavljen 1966. godine na arapskom, a već 1969. izlazi i prevod na engleski. Danas je preveden na više od 20 jezika, među kojima i na srpski.

Glavni lik, narator, posle niza godina provedenih u Londonu, vraća se u svoje selo u Sudanu, gde pokušava da primeni stečeno znanje. Tada upoznaje Mustafu, čoveka koji se tu nedavno doselio. Iako je očigledno da se ne poznaju dobro, postoji neko međusobno poverenje i prećutna povezanost. Kao i narator, Mustafa je proveo mnoge godine svog života u inostranstvu i moguće je da je upravo to ono što ih povezuje – sagledavanje sveta iz drugog ugla.
Kroz dijaloge, ali i mnoge unutrašnje monologe, saznaje se kako izgleda život „jednostavnih“ stanovnika sela na obali Nila, u „zemlji u kojoj Sunce nikome nije ostavilo ništa za ubijanje“ i gde samo noć donosi dašak svežine.

Čitalac romana dobija uvid u sudanske običaje, međuljudske odnose, poglede na svet, shvatanje religije i svakodnevni život. U njemu nema kritike socijalnog ili političkog stanja, iako se ove teme provlače kroz razgovor likova, samo utoliko što direktno utiču na njihove živote. Pisac često ostavlja čitaoca bez konkretnih odgovora, već kroz različite likove prikazuje i različita shvatanja stvari poput tradicije, položaja žena, državnog uređenja, obrazovanja… Ponekad je prisutna i unutrašnja borba likova sa sopstvenim emocijama.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.