U trendu

Knjige sa zadacima za razvijanje darovitosti i kreativnosti

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Kreativni centar“ pustila je u prodaju „Matematičke avanture“, četvrti tom koje su napisali Mirko Dejić i Branka Dejić, a ilustracije radio Boris Kuzmanović.

Mirko i Branka Dejić su već napisali knjige „Matematika jedan dva i tri“ sa zadacima koji su namenjeni za razvijanje darovitosti i kreativnosti.

Oni su napisali i dve knjige „Matematika kao igra“ koje su na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu 2012. dobile nagradu „Najbolji evropski udžbenik u kategoriji knjiga za predškolce“.

Prema rečima autora, intelekt dece se najintenzivnije razvija do trinaeste godine i u tom periodu su zadaci za razvijanje intelekta najdelotvorniji.

„U zbirkama Matematičke avanture 1-4, koje su namenjene učenicima mlađih razreda osnovne škole, malo je istovrsnih zadataka, pa nema šablonskog rešavanja. Svaki zadatak stavlja dete pred novu problemsku situaciju i rešavanje je ravno snalaženju u novim situacijama. Za to je potrebna inteligencija, koja se istovremeno i koristi i razvija“, navode autori.

Na pitanje zašto učimo matematiku, autori odgovaraju da to pitanje sebi postavljaju mnogi učenici ne uviđajući koristi od niza zadataka koje rešavaju.

„Šta god budemo radili u životu, bez matematike nećemo moći. Bez primene matematike ne bi bilo aviona, mostova, igračaka, trgovine i mnogo čega drugog. Matematika se primenjuje i tamo gde to ne očekujemo – u slikarstvu, muzici i književnosti. Matematika nas uči pravilnom razmišljanju, a kad je učimo, postajemo pametniji“, navode oni.

Zadaci koji će se možda učiniti teškim obično se rešavaju na jednostavan način.

„Ako neki zadatak ne uspeš da rešiš, pokušaj sa sledećim. Uspeh će te ohrabriti. Nagrada će biti radost i ponos zbog dobro urađenog zadatka”.

Tim rečima nagrađeni autori Mirko Dejić i Branka Dejić obraćaju se deci na početku svih svojih knjiga.

Zbirke „Matematičke avanture 1-4“ namenjene su onoj deci koja u prvom, drugom, trećem ili četvrtom razredu osnovne škole mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka.

U njima se nalaze zanimljivi zadaci, kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike u školi.

Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike