U trendu

Komandarev: Važno je uočiti problem, kao i znake nade

SARAJEVO – Stefan Komandarev, reditelj filma “Ukrug”, snimljenog u bugarsko-srpskoj koprodukciji i premijerno prikazanog na 25. Sarajevo Film Festivalu, kaže da je pokušao da prikaže da je pođednako opasno ne videti probleme u društvu kao i ne opažati znake nade koji su svuda oko nas uprkos poražavajućim statistikama.
U fokusu drugog dela trilogije, koju je Komandarev počeo filmom “Pravci”, jesu tri policijske patrole u Sofiji u noći između pada Berlinskog zida (9. novembar 1989) i kraja komunizma u Bugarskoj (10. novembar 1989) i kroz događaje sa kojima se suočavaju policajci, reditelj prikazuje današnje bugarsko društo koje se već tri decenije bori sa tranzicijom.
U intervjuu Tanjugu Komandarev skreće pažnju na podeljeno bugarsko društvo sa mnogobrojnim problemima – od lošeg zdravstvenog i obrazovnog sistema, preko sve veće nejednakosti, do toga da je četvrtina populacije, pre svega mladih i obrazovanih ljudi, napustila zemlju.

“Mnogo je grupa u Bugarskoj, koje se sukobljavaju i to je deo problema. Uvek je lakše drugog kriviti za svoje probleme. Neki misle da je Evropska unija kriva za naše probleme, drugi krive komuniste i lično (Vladimira) Putina. Ali to je magični način razmišljenja, jer smo sami krivi za sve što nam se dešava i za situaciju u kojoj se danas nalazimo”, rekao je Komnadarev.

Jedan od pokazatelja te podeljenosti je i rečenica koju je Komandarev pronašao na jednom forumu na internetu i iskoristio u filmu: Mi nismo otišli iz Bugarske zbog loše situacije i novca, već smo otišli od vas koji ste ostali.

“Četvrtina populacije je napustila Bugarsku bez rata i katastrofe. To je vrlo važan deo situacije u Bugarskoj. Uglavnom odlaze mladi i obrazovani ljudi, a istovremeno imamo probleme u obrazovnom i zdravstvenom sistemu”, primetio je Komandarev.
Priznaje da je pre 10 godina bio veći optimista.

“S jedne strane bio sam mlađi, a s druge, čitam dosta statistiku i vidim nazadovanje Bugarske. Posebno me porazio indeks koji ukazuje na nejednakost. Pre 10 godina je bio 6,5 što znači da 20 najsiromašnijih osoba u Bugarskoj zarađuje 6,5 posto manje novca od 20 najbogatijih osoba, a danas indeks iznosi 8,2. Bugarska je pre 10 godina postala članica EU i bilo je mnogo očekivanja od toga, a sada statistika pokazuje drugačiju sliku i nešto se očigledno kreće u pogrešnom pravcu”, rekao je Komandarev.
Napominje da ne tvrdi da je EU kriva ili bilo ko drugi, jer to i nije njegov posao, pošto nije ni analitičar ni političar ni sociolog.

“Jednostavno pokazujem da nešto nije u redu i da je možda još moguće nešto popraviti”, dodao je.

Smatra da ipak uvek postoji nada.

“Ako nema nade, onda da skočimo kroz prozor. Uvek u stvarnosti oko sebe možete naći znake nade i kao što je važno ne odbijati da uočite problem, isto tako je opasno ako odbijete da vidite znake nade i mi se trudimo zapravo da u filmu ponudimo obe stvari”, naglasio je Komandarev.
U filmu kombinuje tragične elemente sa komičnim, te se u sali Narodnog pozorišta u Sarajevu čuo i smeh i suze.

“To je najbolji način da se napravi film i možda najteži i najambiciozniji, jer je mnogo lakše napraviti tragediju u kojoj je sve mračno, ali to nije zanimljivo. A druga stvar je što i u stvarnom životu imate srećne i tužne trenutke”, objasnio je reditelj.

Ističe da mu je pomoć Srbije (srpski koproducent je “See Film Pro”) mnogo značila.

“Film je ekstremno niskobudžetni (380.000 evra) i podrška Srbije nam je bila krucijalna i mnogo nam je pomogla. Članovi ekipe iz Srbije su neverovatni i svi smo zadovoljni konačnim rezultatom. Jedva čekam da vidim reakcije i u Srbiji i Bugarskoj i nadam se da će se publika smejati u nekim trenucima, da će u drugim biti tišina i suze. Ima nekih šala koje su razumljivije Bugarima, ali Srbi i Bugari nisu mnogo različiti pa mislim da će reakcije biti slične”, rekao je Komandarev.

Što se tiče poslednjeg dela trilogije, kaže da trenutno razmatra dve opcije jer želi da napravi nešto što je drugačije i što će biti pomak u odnosu na prva dva dela, a posle lepog iskustva sa srpskom ekipom ne isključuje mogućnost ponovne saradnje.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike