U trendu

Kostić: Nameće se imperativ strateškog razmišljanja

BEOGRAD – Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir S. Kostić izjavio je danas na Godišnjoj skupštini te institucije da će u naredne dve godine s većom energijom pokušati da se posvete ranije predloženoj ideji o formiranju centra za strateška istraživanja, unutar SANU ili u zajednici sa drugim institucijama, jer ubrzanje vremena nameće imperativ strateškog razmišljanja i predviđanja.

Kostić je naglasio da će u budućnosti poseban izazov predstavljati postavljanje prema aktuelnim problemima, a da se, kako je kazao, ne potone u tabloidnu efermernost svakodnevnice.

On je podsetio da su skoro pokrenuli kritično, na naučnoj metodologiji zasnovano, sagledavanje nekih od ključnih problema, uključujući Kosovo i Metohiju i „srpsko pitanje“ u poslednja dva veka.

„Kritično razmišljanje u ravni sadašnjice potencijalno je i najopasnije ako se imaju u vidu mogući nesporazumi sa vlašću i različitim grupama u društvu. Izvesne reakcije na npr. stavove SANU povodom ideje o gondoli ukazale su na fragilnost tog odnosa, ali ćemo mi nastaviti da ljubomorno čuvamo pravo na različitost mišljenja i nezavisnost u njihovom kreiranju. Mi ćemo ona mišljenja koja polaze iz SANU barem precizno obrazlagati“, istakao je Kostić.

On je podvukao da SANU treba da ima jednu od važnih uloga u ranom otkrivanju socijalnih izazova i pružanju naučno zasnovanih ideja o koracima koje treba preduzeti u cilju njihovog rešavanja i u tom poslu, smatra, SANU je posebno značajna nacionalna raskrsnica s bogatim lokalnim i međunarodnim vezama, „raskrsnica koja omogućava komunikaciju između nauke i umetnosti, s jedne strane, i društva, s druge“.

Kostić je priznao da im je u nekim segmentima rada tokom protekle četiri godine njegovog mandata nedostajao kontinuitet, konzistentnost i upornost i pomenuo da su u novi četvorogodišnji ciklus krenuli, a da nisu rešili nesrazmeru među odeljenjima i oblastim, izrazivši bojazan da će izvršavanje zadataka Akademije umnogome usporiti nedostatak umetnika u SANU.

Predsednik SANU se osvrnuo i na odnos javnosti prema toj instituciji i naveo rezultate istraživanja koje je sprovela kompanija IPSOS na uzorku od 1.076 ispitanika starijih od 18 godina – 27 posto ispitanika je imalo izrazito pozitivan stav o SANU, četiri posto negativne asocijacije, a 20-23 posto nije imalo nikakve asocijacije na pominjanje Akademije, dok je većina građana rekla da o SANU ne zna ništa ili zna veoma malo.

Generalni sekretar SANU Marko Anđelković je, podnoseći izveštaj o radu SANU, naveo je da su organizovana 242 dešavanja koja su imala 170.000 posetilaca, što je konstatan broj poslednjih godina, te da su članovi SANU 9.674 puta bili prisutni u medijskim prilozima, koji su najviše bili s neutralnom konotacijom.

Potpredsednik SANU Zoran Popović je rekao da ih zabrinjava starosna strukturu članova i naveo da je samo 31 član od ukupno 136 u radnom odnosu, te da je prosečna starost u SANU 72,77 godina, pri čemu je najstarije Odeljenje društvenih nauka, a najmlađe Odeljenje medicinskih nauka.

Pomenuo je i da je ove godine za 15,5 posto povećan budžet Fonda SANU za istraživanja i da iznosi 60,6 miliona dinara, i ukazao na značaj Digitalnog arhiva izdanja SANU sa 5.685 dokumenata.

Potpredsednik SANU Ljubomir Maksimović govorio je o položaju unutar Akademije i izvan nje društvenih i humanističkih nauka, s jedne, i umetničkih disciplina, s druge strane, Akademijinim institutima i međunarodnoj saradnji, a rad ogranaka SANU u Novom Sadu i Nišu u proteklih godinu dana predstavili su njihovi predsednici Stevan Pilipović Ninoslav Stojadinović.

Godišnjoj skupštini SANU prisustvovala su 84 člana.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike