LIBER konferencija 2020. u Beogradu sa preko 400 učesnika

BEOGRAD – Upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Aleksandar Jerkov i predsednica evropskog udruženja akademskih biblioteka LIBER Žanet Fraj potpisali su danas, u prisustvu ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, Sporazum o organizaciji godišnje LIBER konferencije u Beogradu 2020. godine.

LIBER ima više od 400 članica iz svih evropskih zemalja, a godišnja konferencija je, po broju učesnika i kvalitetu izlaganja, najvažnija evropska bibliotečka konferencija i jedna od tri najvažnije u svetu.

Žanet Fraj je istakla da im je zadovoljstvo što organizuju konferenciju u Beogradu i da već godinama imaju vrlo dobru saradnju s kolegama u Srbiji.

„Oko 400 biblitekara iz čitave Evrope i sa drugih kontinenata doći će u Beograd i očekujemo da ćemo imati sadržajne razgovore, jer imamo mnogo tema kojima treba da se bavimo, naročito digitalnom transformacijom i novim veštinama i uslugama u bibliotekama koje dolaze sa digitalizacijom“, rekla je Frajova u izjavi Tanjugu.

Ona je konstatovala da se trenutno mnogo toga menja u radu biblioteka i da sve aspekte vezane za digitalizaciju treba istražiti, kao i mogućnosti koje ona pruža za dalji razvoj.

Tokom tri dana trajanja konferencije, poslednje nedelje juna 2020. godine, Beograd će ugostiti više od 400 stručnjaka sa 200 univerziteta, što Jerkov vidi kao krunu rada Beogradskog univerziteta, Univerzitetske biblioteke i Katedre za bibliotekarstvo Filološkog fakulteta.

„To je trenutak u kome mi afirmišemo svoja dostignuća u domenu nauke i istraživačkih kapaciteta, ali i trenutak u kome srpska kultura pokazuje svetu da u 21. veku, osim naših nacionalnih karakteristika, ugodnog odnosa prema životu, noćnog života u Beogradu, volje da budemo deo Evrope, imamo zaista šta da ponudimo i da smo deo tog sveta u kvalitativnim procesima koji se odigravaju“, rekao je Jerkov Tanjugu.

On je konstatovao da univerziteti i biblioteke prolaze kroz veliku informatičku transformaciju i da postoji veliki pokret otvorene nauke koji menja karakter i način prezentovanja naučnih radova, dodavši da su to pravci razvoja koje i Srbija mora da podrži.

„Britanska biblioteka proizvodi dnevno četiri terabajta podataka. Toliko su sve naše biblioteke proizvele u poslednjih 10 godina. To je naše mesto, ali to ne znači da smo mi zauvek osuđeni da budemo na tom mestu“, rekao je Jerkov.

On podseća da je Beogradski univezitet među pet najboljih istočnoevropskih univerziteta i da je Srbija uznapredovala na Šangajskoj listi.

„Znamo koji su naši strukturni nedostaci, ali verujem da postoji politička volja da se život na univerzitetu, u srpskoj akademskoj zajednici i srpskoj kulturi uopšte podrži i da se pruži prilika da se razvija u meri naših stvaralačkih potencijala. Kroz istoriju smo uvek imali više stvaralačkih potencijala nego uslova da ih ispunimo i kao profesor književnosti mogu da dodam, da univezitet postigne što i srpska književnost i srpska kultura bude kao književnost, i mi ćemo biti vrlo, vrlo dobro“, naglasio je Jerkov.

Ministar Vukosavljević je istakao da će s LIBER konferencijom Beograd i Srbija dobiti međunarodnu promociju iz oblasti kulture i prosvete i da će to biti prilika da svetu pokaže da Beograd jeste važan međunarodni obrazovni i kulturni centar.

On je podsetio da je Beograd poslednjih nekoliko godina bio domaćin nekoliko velikih kongresa – vizantologa, slavista, pozorišnih kritičara.

„Beograd ponovo zauzima mesto koje mu pripada na kulturnoj, prosvetnoj, obrazovnoj mapi regiona, Evrope i sveta. Mi ćemo u narednih godinu i po dana, do početka ove konferencije, učiniti sve da maksimalno pomognemo, da to bude događaj na najvišem stručnom nivou“, poručio je Vukosavljević.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ članica je udruženja LIBER od 2001. godine i učestvovala je u velikom broju aktivnosti i projekata ovog udruženja.

Neki od projekata koje je Univerzitetska biblioteka ostvarila zahvaljujući članstvu u udruženju LIBER postavili su, kako navode iz te biblioteke, nove standarde u domaćem i regionalnom bibliotekarstvu.

Digitalna biblioteka (http://www.unilib.rs/istorijske-novine/), koja danas broji preko 650.000 stranica pretraživih materijala iz brojnih institucija kulture Republike Srbije, nastala je kao rezultat projekta „EuropeanaNewspapers“ (http://www.europeana-newspapers.eu/) , dok su prvi rukopisi na arapskom, persijskom i turskom jeziku u centralni portal digitalnih objekata kuturnog nasleđa Evrope „Eureopeana“ (europeana.eu) uneti upravo iz Srbije i Beograda, zahvaljujući saradnji Univerzitetske biblioteke iz Beograda i evropskog udruženja akademskih biblioteka LIBER.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.