„Mi smo ti“ roman Iranke Golmaz Hašemzade Bunde

BEOGRAD – Mlada izdavačka kuća“ Štrik“ objavila je roman „Mi smo ti“ Iranke Golmaz Hašemzade Bunde koja već godinama živi u Svedskoj gde je kao devojčica došla sa roditeljima.
Rođena je 1983. godine u Iranu, ali se u Švedskoj školovala gde je diplomirala ekonomiju na Stokholmskom ekonomskom fakultetu, nakon čega joj je dodeljena titula jednog od 50 globalnih lidera.

Osnivačica je i direktorka neprofitne organizacije „Indkludera invest“ posvećene borbi protiv društvene marginalizacije. Ova organizacija pruža podršku preduzetnicima i preduzetnicama koji se bave drusastvenim problemima i razvijaju pragmatična rešenja kako bi se suočili s društvenim izazovima.Prvi roman „Ona nije ja“ Bunde je objavila je 2012, dok je roman „Mi smo ti“ objavljen 2017.
Kratak siže je prema opisu autorke sledeći: Nahid je zajedno s mužem Masudom i ćerkom Aram pobegla u Švedsku nakon progona tokom Islamske revolucije u Iranu. Iako sada više ne moraju da se skrivaju i plaše za život, ono što su ostavili i izgubili u rodnoj zemlji ne prestaje da ih progoni, svakog od njih na drugačiji način.

„Ispričan u jednom, žestokom tempu roman „Mi smo ti“ jeste priča o odlasku iz domovine i gubitku, isto koliko i o snažnim, ali i bolnim odnosima između majki i ćerki. Neposrednim i razarajućm stilom, Golnaz Hašemzade Bunde postavlja teška pitanja: šta prenosimo svojoj deci i šta dugujemo onima koje volimo“, komentar je glavne urednice „Štrika“ Ljubice Pupezin.

Nahid prvog dana na univerzitet dolazi u mini-suknji odlučna u nameri da bude slobodna žena jer ona je jedina u svojoj porodici, jedina među svih sedam sestara upisala fakultet i jednog dana postaće lekarka. Ona je ponos porodice, pre svega majke, ali ponajviše najmlađe sestre Nure.

Nahid, međutim, ubrzo shvata da je sloboda znatno složenija i zahtevnija akcija od skraćivanja suknje. Vreme je prevrata u Iranu, vreme demonstracija i revolucije. Zajedno s Masudom, svojom ljubavlju, Nahid postaje deo grupe koja se protivi režimu, neslobodama, potčinjavanju. I dok majka svake noći strepi, najmlađa sestra Nura time je oduševljena, jer ima li jače strasti od borbe da život bude nesputan i imali li ičeg brutalnijeg od sile koja se na tom putu ispreči i palacne vatrenim jezicima pušaka i topova
Posle strahovitih događaja u domovini, Nahid i Masud zajedno s ćerčicom Aram uspevaju da se domognu Švedske. I Nahid i Masud izgubili su u revoluciji život za koji su se borili i sada se u mirnoj Švedskoj različito nose sa svojom nemirnom duhovnom smrću.

Masud će se okomiti na ono što je nekad simbolizovalo ideju o novom životu, a zatim svedočilo njenoj propasti dok će Nahid dati sve od sebe da učini nemoguće da vrati ono što je u revoluciji nestalo jer za Nahid ne postoji ideja o novom životu,

„Ovo je roman o odlasku iz domovine i gubitku, isto koliko i o snažnim, ali i bolnim odnosima između majki i ćerki. Neposrednim i razarajućim stilom Golnaz postavlja teška pitanja: šta prenosimo svojoj deci i šta dugujemo onima koje volimo“, konstatuje Pupezin. .
Prema pisanju „Svenska Dagbladet“ ovaj roman je „razarajući, pun besa, bola i krivice. Ovo je priča o nasilju i na ličnom i na opštem planu. ,priča o ljubavi prema detetu i mržnji prema roditeljstvu, o slabašnom, ali upornom plamičku nade i iskri žvota.To je pričao o iskustvima tri generacije žena čvrsto vezanih tugom i nasleđem koje majka predaje ćerki, a koje nije moguće izbeći“.
„Nahidina ispovest sastavljena je od kratkih i brutalnih rečenica, a njihov rezultat je neopisiv. Autorka se ne plaši da pokaže sve što nije lepo i daje nam zadivljujuću priču o smrti, nacionalnom identitetu i majčinstvu“, ocenio je „Kirkus rivju“
Jezikom koji je poput poezije, autorka gradi priču tako da podseća na pismo majke ćerki, ispovest puna bola i ljubavi u kojoj Nahid pokušava da verbalizuje ono za čim najviše šali, ali i da svojoj ćerki podari odgovore na sva pitanja koja je imala, ali ih nikada nije postavila.
„Femina“ je knjigu predstavila kao delo koje je nemoguće opisat, s jedne strane tu je zaplet, s druge atmosfera… Ovaj roman nam iz prve ruke pokazuje kako je biti izbeglica i s nama deli osećaj istrgnutosti iz sopstvenog života. Priča je u potpunosti ogoljena, jasna i hrabra. I na sreću, pokazuje da je želja za svetlijom budućnošću neuništiva“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.