Moderni genije

Nizom različitih događaja Italija će obeležiti Međunarodnu godinu astronomije, odnosno četiri veka od kada je njen slavni matematičar, Galileo Galilej, usmerio teleskop ka zvezdama. Još za naučnikovog života, njegova posmatranja unela su revoluciju u zapadnu kulturu i viđenje uloge čoveka u svemiru. Najveća izložba posvećena godini astronomije biće otvorena u Firenci, centru Toskane, u kojoj je Galilej živeo i radio. U palati Stroci biće prikazana istorija posmatranja svemira, naučni instrumenti, zvezdane karte i crteži, arheološki nalazi iz celog sveta.
Sam Galilej će pak biti zvezda velike izložbe u Padovi, na čijem je Univerzitetu najduže radio – punih 18 godina i odakle je prvi put svojim teleskopom čoveku približio zvezde. Izložba u Padovi posvećena je njegovoj modernosti, inovativnosti, sposobnosti da ruši granice i otvara nove prozore nauke. Na vreme provedeno u Padovi Galilej se, pred kraj života osvrnuo kao na svoje najbolje godine. Čim je dobio posao profesora matematike, počeo je da ruši granice saznanja, u mehanici, fizici i na kraju u astronomiji. Tome je doprinosila atmosfera na Univerzitetu, koji se ponosio svojom otvorenošću i tolerancijom. U takvoj atmosferi mladi profesor je popravio projekat kompasa – i naučio svoje učenike kako da ga koriste. Proučavao je balistiku, klatno, ubrzanje, otkrio da brzina pada ne zavisi od mase…
Tvorac je verovatno najvažnije rečenice zbog koje ga danas samatraju rodonačelnikom moderne nauke: "Svemir je napisan jezikom matematike, a njegovi protagonisti su trouglovi, krugovi i ostale geometrijske figure".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.