„Ne osvrći se“: Roman norveške „kraljice zločina”

BEOGRAD, 1.avgusta (Tanjuug) – Izdavačka kuća Samizdat B92 danas je preporučila svojim čitaocima za sparne letnje dane i godišnje odmore psihološki triler “ „Ne osvrći se“ koji je napisala norveška „kraljica zločina“ Karin Fosum.

Ime Karin Fosum (1954) nije nepoznato poklonicima trilera, a posebno skandinavskih krimića jer su njene knjige objavljivali i drugi izdavači.

. Njeni književni počeci vezani su za pisanje poezije, a svoju prvu zbirku pesama objavila 1974. kada je imala 20 godina i kada je dobila nagradu za debitantsko delo Tarjej Ivesos.
U međuvremenu, otkrila je da joj posebno „leže“ trileri i postala je autorka međunarodno uspešnog bestselera, serijala kriminalističkih romana o inspektoru Konradu Sejeru, koji je preveden na preko 16 jezika.

Za roman „Ne osvrći se“,osvojila je nagradu 2008. Stakleni ključ. Ovaj roman takođe je dobio i Riverton nagradu.
Bila je u užem izboru za nagradu Udruženja kriminalističkih pisaca „Zlatni bodež 2005.godine,a po oceni lista Dagbladet, „Ne osvrći se“ je najbolji norveški krimi roman svih vremena.

U ovom roman priča počinje prijavljivanjem nestanka šestogodišnje devojčice. Nedugo potom, na obodu seoceta u kom se svi poznaju pronađeno je telo tinejdžerke Ani Holand. Višeg inspektora Konrada Sejera čeka nov, težak slučaj, imaće pune ruke posla kad se suoči sa novim neobičnim, zagonetnim dogđajima.

„Sejer je mislio da je bio pripremljen. Stajao je raskoračen i zurio u ženu koja je ležala u travi. Taj prizor ga je zbunjivao. Video je jednu pletenicu sklupčanu poput crne zmije u žutoj travi. Ostaci lica, potpuno unakaženog. Ništa više nije bilo na svom mestu. Usta su bila jedna razjapljena crvenocrna rupa. Nos je bio sravnjen sa obrazima, i nije mogao naći oči u svom tom crvenom mesu. Morao je da skrene pogled i tad je ugledao jednu zgrčenu šaku. Jednu zlatnu sandalu. Svugde rasutu krv“ ovo je vitta iz klnjige da bi se čitalac upoznao sa veoma karakterističnim stilom Fosumove. .
U ovom romanu Karin Fosum daje precizan opis jednog savim običnog dela Norveške. Odnos među ljudima je narušen, isto kao i njihove moralne vrednosti. Iza mirne fasade norveške periferije krije se dovoljno problema koji bi mogli da izazovu još tragedija. I u ovom romanu Karin Fosum ubedljivo vlada žanrom, a svojom psihološkom pronicljivošću stvara likove kojima verujemo, sve do poslednjeg priznanja…
„Potom je nazvao štab i zatražio vozilo hitne pomoći, forenzičare, fotografa i tehničare. Objasnio im je kojim putem da idu kako bi mogli da stignu kolima. Zamolio ih je da parkiraju podalje da ne bi uklonili moguće tragove automobilskih guma. Onda je potražio mesto gde bi mogao da sedne i odabrao najravniji kamen. Skare se smestio pored njega. Nemo su zurili u njene bele noge i plavu ravna kosu koja je dopirala do ramena. Ležala je na boku, skoro u položaju fetusa. Ruke su joj bile sklopljene na grudima, noge savijene u kolenima. Vetrovka joj je lagano prekrivala telo do butina. Bila je čista i suva.U podnožju planine Kolen leži seoce u kome se deca bez straha igraju na ulicama. Ali taj spokoj će zauvek uzdrmati jezivi prizor gole devojke čije telo je pronađeno na obali jezera.Inspektor Sejer – oštrouman, ogrubeo i zagonetan – pozvan je da istraži slučaj. Samo on može otkriti tamne strane ove tihe zajednice, skrivene dubokim porodičnim vezama..“evo još jednog odlomka iz ovog romana. .
Prema oceni “ Njujork tajmsa“ Fosum u svojoj prozi, „pretvara konvencionalnu policijsku proceduru u osetljivu analizu i daje snažan pogled na način na koji društvo posmatra zločince i žrtve… Ona je vrhunski pisac romana koji nose psihološku neizvesnost.“
Harald Šensberg, književni krititčar „Dagbaldeta“ napisao je da “ Karin Fosum u svojim romanima ogoljuje obične ljude poput nas. Doživljaj je daleko neprijatniji jer nam je toliko blizu da nas uznemirava.“
Na kraju knjige autorka je objasnila da „uprkos tome što su pojedina imena izmenjena, predeo u kome je ova priča nastala prepoznaće oni koji tamo žive. Zbog toga
sam se iz sveg srca potrudila da nijedan lik u knjizi ne bude zasnovan na stvarnoj ličnosti“

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike