Ne treba nam konsenzus oko toga čije su gusle

BEOGRAD – Pevanje uz gusle je zaslužilo da se nađe na Uneskovoj listi kao element žive kulturne prakse značajnog broja lokalnih zajednica u Srbiji, ali se gudački instrumenti sa jednom strunom, kakve su i gusle, sreću na udaljenim i kulturno značajno različitim delovima sveta, te je o poreklu takvih instrumenata teško pouzdano govoriti, kaže viši naučni saradnik u Muzikološkom institutu SANU, etnomuzikolog dr Danka Lajić Mihajlović.

Povodom vesti da su ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore, BiH podneli Unesku zajednički zahtev za postizanje konsenzusa o tome da li gusle pripadaju vizantijskoj ili arapskoj kulturi i da Albanci tvrde da su gusle njihov tradicionalni instrument koji zovu lauta, Lajić Mihajlović kaže da je svojatanje tradicionalnih muzičkih instrumenata besmisleno.

„Gudački instrumenti sa jednom strunom, kakve su i gusle, uz koje se danas peva u Srbiji, u savremenoj kulturnoj praksi su retkost na svetskom nivou. To, naravno, ne znači da se one sreću u tradicionalnoj muzičkoj praksi samo u Srbiji. Važno je imati u vidu da se jednostruni gudački instrumenti sreću na udaljenim i kulturno značajno različitim delovima sveta, te je o poreklu takvih instrumenata teško pouzdano govoriti“, rekla je Lajić Mihajlović Tanjugu.

Iz perspektive etnomuzikologa – istraživača i eksperta-saradnika na pripremi nominacije podseća da se pevanje uz gusle vekovima u Srbiji praktikuje kao oblik istorijskog pamćenja i istaknuti je način formiranja i izražavanja kulturnog identiteta.

„Integrativni karakter ove prakse je posebno značajan, a bazira se na suštinskoj važnosti pevanja uz gusle za auditorijum, na njegovoj komunikacionoj vrednosti. Kako je reč o sinkretičnom, poetsko-muzičkom izrazu, u našoj nominaciji smo naznačili reprezentativni repertoar guslara i ukazali na važnost muzičke komponente“, objasnila je Lajić Mihajlović.

O poreklu jednostrunih gudačkih instrumenata je teško pouzdano govoriti, jer, kako kaže Lajić Mihajlović, muzička arheologija ne pruža materijalne ostatke takvih instrumenata dovoljno velike starosti da bi vodili nesumnjivom zaključku.

„Ni druge vrste izvora koji se koriste u istraživanju prošlosti muzičkih instrumenata – likovni prikazi i pisani dokumenti, koliko je meni poznato, nisu dovoljno čvrsti da razreše misteriju o poreklu čitave porodice gudačkih instrumenata čijim početnim stadijumima razvoja tipološki pripadaju gusle“, rekla je ona.

U nauci, naglašava, nije cilj konsenzus, već traganje za izvorima koji bi osvetlili procese u kulturnoj istoriji čovečanstva.

„I sama sam kao istraživač veoma zainteresovana za rezultate istraživanja kolega u drugim zemljama u ovom pravcu, kao, uostalom, i za istraživanja koja polemikom o poreklu gusala mogu biti inicirana na internacionalnom nivou“, rekla je Lajić Mihajlović.

Iako nazivi instrumenata mogu biti indikatori kulturnih kontakata, u slučaju gusala to, dodaje, nije dovoljno ubedljiv trag.

„Naime, slično se u drugim slovenskim tradicijama imenuju sasvim različiti instrumenti, kao što se guslama slični instrumenti u tradicijama naroda koji pripadaju drugim jezičkim grupama nazivaju sasvim drugačije. Te je čest razlog pogrešnih interpretacija, posebno kod laika za etnoorganologiju, kojoj ova problematika pripada. Ako se vratimo na pitanje svojatanja tradicionalnih muzičkih instrumenata, rekla bih da je to besmisleno“, naglasila je ona.

Lajić Mihajlović podvlači da Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska iz 2003. godine sugeriše da pravo na isticanje identifikovanja sa određenom kulturnom praksom ima svaka nacionalna zajednica, odnosno država-potpisnica Konvencije.

„To smo upravo mi i učinili – nominacijom smo ukazali na značaj pevanja uz gusle u Srbiji. Naravno da nam je poznato da ta praksa postoji i u drugim državama u regionu. Koliko je ona važna za njihov kulturni identitet, koliko su već učinili na njenoj zaštiti i koliko su zainteresovani za njeno očuvanje, to su pitanja za relevantne krugove u svakoj od tih zemalja“, rekla je Lajić Mihajlović.

Pevanje uz gusle je na predlog Srbije 29. novembra upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Ova lista je ustanovljena na osnovu Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska, koju je Srbija potpisala 2010. i već 2012. je među prvim elementima na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano i pevanje uz gusle.

Ovaj podatak svedoči o uverenosti svih aktera u procesu zaštite kulturnog nasleđa o kulturno-istorijskom značaju pevanja uz gusle, ali i njegovoj aktuelnosti u savremenoj kulturi.

Od tog trenutka, rad na očuvanju pevanja uz gusle je artikulisan i unapređen kroz saradnju samih guslara kao nosilaca te kulturne prakse, lokalnih zajednica koje ovaj element kulture doživljavaju kao deo svog kulturnog identiteta, naučnika koji se bave proučavanjem ovog segmenta kulture iz različitih perspektiva i nadležnih u državnim kulturnim, obrazovnim i upravnim institucijama.

Na tragu svega pomenutog, Ministarstvo kulture i informisanja, nadležno za primenu Konvencije u očuvanju NKN u Srbiji, donelo je odluku da se pevanje uz gusle nominuje za upis na Uneskovu listu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike