Nova letnja izdanja Glasnika, a nije pravna literatura

BEOGRAD – „Službeni glasnik“, je jedan od retkih izdavaca koji i tokom leta objavljuje nove naslove koji ne pripadaju strogo pravnoj literaturi, što je, inače, obaveza ovog jedinog državnog izdavača.

„Samostalno dete ili kako da postanete ‘lenja’ mama“, Ane Bikove, je jedan od naslova koji se pojavljuju u knjižarama „Glasnika“.

U prikazu ove knjige iz redakcije „Glasnika“ stoji da su „samostalnost deteta i prezaštićivanje dece dve velike teme koje se ne tiču samo roditelja već svih nas, odnosno društva u celini, budući da se u polju roditeljstva prelamaju savremene ideološke i, u širem smislu, političke tendencije.

Dečji i porodični psiholog, Ana Bikova predlaže svoj pogled na ova pitanja.

Da bi dete postalo samostalno, potrebni su uslovi. Ako mu se uvek i u svemu pomaže, pokazuje kako tačno treba nešto da uradi i neprestano daju saveti, ono nikad ništa neće naučiti da radi samo.

Zato je potrebno povremeno uključivati „lenju“ mamu, uz svest o tome da je to u interesu deteta.
„Uz sva druga neupitna dečja prava, imajte na umu: dete ima pravo da ne radite sve umesto njega, dete ima pravo da izvršava svoje obaveze“, savetuje BIkova.

U knjizi „Beograd“, u izdanju „Glasnika“, glavni junak je jedan grad i tri priče o njemu: „Svitanje Beograda“, „Beograd u snegu“, „Ljubavno predgrađe Beograda“ i jedna od najlepših pesama – „Lament nad Beogradom“ MIloša Crnjanskog-

Više od 400 fotografija starog Beograda dočaraće ovaj uzbudljiv i nezaboravan grad, grad koji se voli i u koji se vraća.

Prema svom položaju, Beograd je jedan od najlepših gradova u Evropi. Aleksandar Humbolt ga je uporedio s Lisabonom, Istanbulom i Stokholmom. Položaj stare beogradske tvrđave podsećao je velikog jugoslovenskog naučnika Pupina, profesora na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, na Gibraltar. Lepota beogradskog predela oduvek je mamila putnike.
„Roman Đorđa D. Sibinovića “ Roditelji“ pitko je i efektno ispričana teška priča o velikoj ljudskoj drami, koja se bolno oseća kao lična odgovornost za nemoć i duboka tuga za nezaborav.

Način na koji je ispričao priču o nesrećnoj ženskoj sudbini, raspetoj između poretka muške kulture, silovanja,i ženske emancipacije bez samosvesti, dostojno konkuriše oblicima pripovedanja koji dokazuju svoju autonomiju ne samo organizacijom jezika i slika već, pre svega, produbljivanjem ispričanih priča na onim mestima na kojima je moguće u ljudsku dramu zaroniti bar onoliko koliko je to pošlo za rukom Sofoklu, Šekspiru, Dostojevskom, Bori Stankoviću i drugima“, glasi preporuka izdavaca..
Miki Šepard je autor knjige „Stanica zalov na kitove“ o kojoj je redakcija „Glasnika“ napisala sledeće:

„Dva dana potom upoznali smo Trgovca. Od ovog velikog i moćnog Trgovca prvi put smo čuli za postojanje Stanice za lov na kitove. ‘Kada ugledate foke’, rekao je Trgovac, ‘kada ugledate foke, znaćete da ste nadomak Stanice za lov na kitove.’

I, rekao je, to je ne samo mesto gde se i dalje love kitovi nego i jedino mesto u Tera Novi gde se čitaju knjige koje nikad i nisu napisane.“
„Zbrika sentenci iz građanskog prava i građanskog procesnog prava“, koju je napisala grupa autora, knjiga je namenjena pravnicima koji u svojoj profesionalnoj delatnosti primenjuju ili istražuju građansko pravo i građansko procesno pravo. Publikacija sadrži sentence iz pojedinačnih akata kojima je izvorno rešavana jedna građanskopravna stvar.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.