Novi roman Gael Žos „Poslednji čuvar ostrva Elis“

BEOGRAD, 13.februara (Taanju) – Roman „Poslednji čuvar ostrva Elis“ francuske spisateljice Gael Žos je jedan od devet romana koje je izdavačka kuća Heliks objavila u okviru projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“, a koji je finansirala Kreativna Evropa.
Gael Žos (1960) u književnost je ušla pišući poeziju, a prvi roman „Tihi sati“ objavila je 2011. godine i već sledeće godine izašlo je njeno drugo ostvarenje „Naš neusaglašeni životi“, pa 2013. roman „Svadba na snegu“.

Ova tri romana štampana u džepnom izdanju ponela su nekoliko nagrada a proučavaju se u mnogim srednjim i višim školama.

Roman „Tihi sati“ preveden je na više jezika, a „Svadba na snegu“ poslužila je kao predložak za film.

„Poslednji čuvar ostrva Elis“ je njen četvrti roman koji je nagrađen Evropskom nagradom za književnost 2015. godine, a na srpski ga je preveo Vladimir Janković.

Žos je 2012. boravila na njujorškom ostrvu Elis koje je danas pretvoreno u Muzej imigracije, a nalazi se samo nekoliko zaveslaja od Kipa slobode.

Ona je ispričala da je satima šetala opustelim sobama i hodnicima koji su odisali „svim onim progonstvima koja su naterala imigrante da preko ostrva Elis nađu utičište u SAD“.

Autorka je upozorila da su svi likovi u romanu izmišljeni, osim tri koji su na Elisu boravili kao državni službenici.

Kako je kazala urednica u Heliksu Katarina Ješić, „Poslednji čuvar ostrva Elis“ je bolna i potresna priča o izgnanstvu, siromaštvu, ljubavi i strasti, bolestima i ubistvima, o drami imigranata koji su proterani iz svojih domovina iz političkih razloga ili su došli u nadi za boljom budućnošću.

„Ovo je ovo je priča o američkom snu koji zavisi od čuvenih 29 pitanja. Zasnovan na istorijskim činjenicama, roman Gael Žos je stilski uobličen kao dnevnički zapis čuvara Džona Mičela koji kroz devet dana pokušava da rekapitulira svoje najupečatljivije uspomene, mahom one o svojoj rano preminuloj ženi Liz, i italijanki Neli Kazarini koju je zavoleo na prvi pogled i koja ga je sudbonosno proklela“, navela je Ješićeva.

Inače, Centar za imigraciju na ostrvu Elis je u periodu od 1892. do 1954. primio više od 12 miliona imigranata. O njihovim sudbinama odlučivao je, između ostalih, izmišljeni lik Džon Mičel, direktor Centra.
„Dirljivo i sugestivno, pisano u tonu lične ispovesti, delo Gael Žos možemo čitati kao istinu ili fikciju, oštro i snažno napisanu pripovest o intimnoj i kolektivnoj sudbini imigranata koji su bili u potrazi za boljim sutra. Aktuelna i danas, tema imigracije i progonstva pogodiće svakoga ko poseduje osećaj empatije, posebno zato što poetsko u ovom romanu naglašava veliku dozu humanosti“, ocenila je Ješićeva.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike