Obeležen Dan Biblioteke Matice srpske

NOVI SAD – Biblioteka Matice srpske danas je obeležila svoj dan, pa i spomen na 1864. godinu kada je doneta odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad.

Na Svečanoj akademiji ovogodišnjem laureatu Lazaru Čurčiću dodeljena je nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke“, koju čine povelja, plaketa i grafika Dragana Stojkova.

Nagradu su mu uručili predsednik žirija Miro Vuksanović i Selimir Radulović, upravnik Biblioteke.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da ulaganje u srpsku kulturu predstavlja „sipanje betona“ u temelje opstanka jednog naroda i jednog društva na istorijskoj sceni.

„Ovo je veliki dan za Biblioteku Matice srpske, ali i za srpsku kulturu uopšte – 193 godine dugog i važnog kontinuiteta pravi je praznik srpske kulture. Od 4.000 knjiga Save Tekelije, koje su u početku bile druga najveća donacija posle Platona Atanackovića, danas ova biblioteka ima oko četiri miliona naslova. Taj ogroman raspon predstavlja dokaz o razvoju srpske kulture, o njenoj razbokorenosti i o značaju ove ustanove“, rekao je Vukosavljević.

On je napomeno da će ministarstvo kulture i informisanja nastaviti da pomaže Biblioteku, te podsetio da su pomogli i njenu rekonstrukciju i digitalizaciju.

Pokrajinska sekretarka za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević rekla je da je današnji „datum iznad svih datuma“, kada je preseljenjem Biblioteke Matice srpske iz Pešte u Novi Sad, Novi Sad s pravom postao „srpska Atina“.

„Sama Biblioteka Matice srpske je dokaz u svim prethodnim godinama da je kultura neprolazna i večnog trajanja. Neizostavana podrška je čitave pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Od srca čestitam svima u Biblioteci, ali i svim biliotekarima i dobitnicima nagrade današnji jubilej“, rekla je sekretarka Miloševioć.

Upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović kaže da se obično za biblioteke govori da su „ogledalo vaseljene“, te da se čini da su danas biblioteke pred velikim zadatkom kako da odgovore na izazov novih informacionih i komunikacionih tehnologija, a da ostanu ono što su oduvek bile – njihovo hranilište.

„Da ukažemo još jednom na tihu, nenameltljivu službu kulturi knjige koja je danas potrebnija nego ikad, da kažemo da ta biblioterapija i bibliomanija jedinstevna služba knjizi i kulturi nije nešto što je anahroni recidiv, već nešto što je dobrodošlo savremenom svetu i čoveku“, rekao je urpavnik Biblioteke Matice srpske.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.