U trendu

Održana promocija romana „Zabluda Svetog Sebastijana“

BEOGRAD – Beogradska promocija romana „Zabluda Svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića, dobitnika Ninove nagrade za 2018. godinu, održana je sinoć Velikoj sali SKC-a u Beogradu.

O romanu su osim autora govoriti i književni kritičari i članovi NIN-ovog žirija Tamara Krstić i Marjan Čakarević, a razgovor je modelirala Jasmina Radojičić, urednica izdavačke kuće Laguna.

Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj.

Zablude o nama koji „činimo dobro“, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše „spasiteljske misije“ imale „publiku“.

Poigravajući se s likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

Tabašević je na početku razgovora kazao da se posle dobijanja NIN-ove nagrade našao u specifičnim, otežavajućim okolnostima.

„Umesto da nastavim da se bavim knjževnošću, što je prirodno stanje i ambicija pisca ušao sam u poziciju samoprovisanja kroz davanje intervjua učestvovanje u medijskim sadržajima. To je razgovor o stvaralaštvu i odnos prema vlastitoj književnosti se zapravo menja u tim okolnostima“, kazao je Tabašević.

Nagrađeni pisac je napomenuo da je voda velika inspiracija za njega i tri romana koje je napisao.

„Misisipi, Dunav i Neretva su reke kroz koje analizuram fenomen vode u svojim knjigama. Odnos vode i čoveka i značaj i simboličko mesto vode u našem svetu predstavljaju mesta mog interesovanja. Voda je nadragoceniji momenat moje inspiracije i te reke se pojavljuju sve vreme u mojim romanima“, rekao je Tabašević.

Za njega nema dileme da pisanjem komunicira i sa priživljenim u sopstvenom sistemu sećanja.

„Moja ideja je da čitalac sam sebi priča priču dok čita moj tekst. Priča može da se ispriča u pet reči. Živimo u vreme književnosti kada čitaoci očekuju da im neko ispriča priču kao da popiju čašu limunade. Verujem nasuprot tome da čitalac mora da sedne i da aktivno participira u nastajanju književnosti i da se bavi jezikom na kojem želi da čita književnost“ kazao je Tabašević.

Tamara Krstić je napomenula da ima veliku odgovornost prema piscima i književnosti koji su činili našu kulturu boljom.

„Najveća satisfakcija u mom četvorogodišnjem učestvovanju u radu žirija za dodelu Ninove nagrade je mogućnost da se otkrije novi autentični glas koji promišlja o tome šta je roman ali i o tome šta bi mogao da bude. tabaševićevi romani su neka vrsta eksperimenta koja provocira veliko uzbuđenje za vreme čitanja tih knjiga“ kazala je Krstić i dodaje da Tabašević iz potpuno drugačijeg sveta pesništva koji ima drugačiji pogled na život i egzistenciju“, kazala je Krstić.

Marijan Čakarević je rekao da postoji konstantna tematska linija koja opisuje stradanje jednog dečaka u knjigama Vladimira Tabaševića.

„Konstanta je i izrazito poetizovani jezik gde nije uvek lako prepoznati gde počinje jedna rečenica, a gde se završava sledeća. Kod pisca postoji tok svetsi koji je jednostavno takav. To je najbliže nadrealizmu“ kazao je Čakarević.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike