Ojaso: Pokret, jer ne pomaže da govorimo o situaciji u svetu
BEOGRAD – Šeste večeri 52. Bitef festivala na programu je predstava „NO43 Prljavština“ Ene-Lis Semper i Tita Ojasa, koju u Pozorištu na Terazijama izvodi ansambl estonskog Teatra NO99.
„NO43 Prljavština“ je vid fizičkog teatra pre nego savremenog plesa, a 10 glumaca izvodi, u ringu ispunjenom blatom, niz raznovrsnih, pretežno neverbalnih situacija – u rasponu od scena iz svakodnevnog života do onih koje razvijaju hrišćanske alegorije.
Zajedničko im je što su sve komične i apsurdne i što, kako je primetio umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, grade „globalnu metaforu raspada savremenog sveta, onog koji se valja u blatu“.
„‘Prljavština’ je bazirana na romanu ruskog pisca Vladimira Solokupa o ruskoj buržoaziji, koja je živela pre 150 godina, ali u tradiciji našeg pozorišta je da uvek tragamo za suštinom tako da predstava nema mnogo teksta, akcenat je na fizikalnosti, prisustvu i živosti ljudskog bića na sceni. Publiku scena može podsetiti na zoo vrt, muzej ili neki klaustrofobičan prostor, ali je jasno da govorimo o ljudima naše ere, a ne pricu iz istorijske knjige, objasnio je Ojaso Tanjugu.
Naglašava da im nije bio cilj da kreiraju metaforu savremenog društva iako uvek pokušavaju da budu osetljivi na sva društvena i politička zbivanja.
„Radili smo produkcije koje su bazirane na rečima i koje opisuju, postavljaju pitanja u vezi političke i društvene situacije u Estoniji i širom Evrope, ali smo tokom godina osetili da ne pomaže da govorimo o tome. Novinari rade dobar posao govoreći o dešavanjima u svetu, a smisao pozorišta je da pokuša da nađe suštinu, da se igra sa tim i u tom smislu uvek govorimo o današnjem svetu, ali ne želimo da opisujemo ili postavljamo važna pitanja“, rekao je Ojaso.
Dodao je da se nada da je njihova predstava dovoljno poetična da može da „dotakne“ najrazličitiju publiku, što, napominje, i jeste njihov cilj.
Prisetio se jednog od prvih gostovanja, kada su mahom stariji gledaoci u Hamburgu nakon izvođenja rekli da su ih neki prizori podsetili na detinjstvo i da se to „izgleda vraća“.
„Cilj pozorišta treba da bude da otvori um publici, da u njima probudi slike i osećanja“, smatra Ojaso.
Kaže da su se u suštini igrali sa situacijama iz romana, izbacili dijaloge, a uz pomoć intenzivnih fizičkih treninga i improvizacija pokušali da u glumcima probude „čudovište“, što se, kako je rekao, vidi i na sceni.
Zanimljivo je da je ovo prvo gostovanje jedne pozorišne trupe iz Estonije u bogatoj, više od pola veka dugoj istoriji Bitef festivala.
Teatar NO99 je osnovan pre 15 godina, njegovi umetnički direktori su upravo Ojaso i Ene-Lis, i predstavlja jedinstveni umetnički kolektiv iz Talina, dok se neke interesantne odlike njihovog rada naziru iz samog naziva trupe.
Naime, nazivi svih njihovih predstava sadrže brojeve, počli su od broja 99 i sada se predstave ređaju naniže.
„Obično mislimo da je naše vreme beskonačno i zato brojimo jedan, dva, tri pa do beskonačno, ali ništa u svetu nije beskonačno i odlučilo smo da napravimo 99 predstava i da svaka produkcija ima u nazivu broj. Ovde izvodimo broj 43, a poslednja premijeru koju smo imali u Talinu u nazivu ima broj 30“, objasnio je Ojaso.
Na pitanje šta će se desiti kada dođu do broja jedan, kaže da je 15 godina već dug period za jedno ljudsko biće, ali se nada da je još rano za povlačenje sa scene i da mogu još nešto da urade sa svojim životima.
Kompanija Teatar NO99 već je međunarodno poznata i priznata, posebno otkako je 2017. godine dobila prestižnu nagradu „Premio Evropa: Pozorišna realnost“.
Po rečima autora, ima onih koji savremeni svet smatraju jednim o najvećih dostignuća čovečanstva, a s druge strane, postoje oni koji smatraju da se danas sve svodi na lično postojanje.
Predstava „NO43 Prljavština“ predstavlja koreografsku simfoniju o trenutku raspada sveta, ispunjenu maksimalnom pažnjom i energetskim nabojem ljudi na sceni, a publika izvođenje može da prati i u direktnom prenosu na RTS 2 ili na Trgu Nikole Pašića.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.