Ostermajer: Nadam se da se Beograd nije mnogo promenio
BEOGRAD – Prvi put sam u Beogradu bio odmah nakon bombardovanja, još uvek je zemlja bila pod Miloševićem i ljudi su mi pokazivali šta se desilo, zašto i koliko im je važno što sam došao s predstavom, pa mi je utoliko draže što sam ponovo ovde, ali nadam se da se Beograd nije mnogo promenio“, izjavio je slavni nemački reditelj Tomas Ostermajer.
Kaže da ono što mu se mnogo sviđa kod Beograda jeste što oseća da nije globalizovan kao ostatak sveta.
„Ako pogledate London, Pariz, Berlin svi poprilično izgledaju isto. Ovde osećate drugačiju kulturu, duh i atmosferu i to mi se mnogo sviđa“, istakao je gost Bitef festivala u intervjuu Tanjugu.
Ostermajer ovoga puta predstavlja publici „Istoriju nasilja“ rađenu po autobiografskom romanu mladog francuskog pisca Eduara Luija i produkciji Šaubine am Leniner Plac (Berlin).
„Priča me je dosta dirnula, sva kompleksnost i kontradiktornosti koje nosi i način na koji Eduar gradi priču, daje formu posttraumatskom sindromu, gradeći priču ne hronološki već prikazujući naraciju iz različitih uglova i pritom pokazuje da su moguća različita gledanja na ono što se desilo“, objasnio je Ostermajer.
Student iz francuske provincije pokupi, na nekoj pariskoj ulici, mladog Alžirca i odvede ga u stan i sve se završava krađom smartfona, silovanjem i nemogućnošću da se ovo silovanje adekvanto prijavi porodici i nadležnim službama.
Autobiografsku priču Luija, Ostermajer sklapa kao slagalicu, kombinujući vremenske perspektive i manje celine narativa, gradeći tako dramsku napetost, a u središtu nije sam erotsko-krimi zaplet, već različita društvena zla, neka od njih naizgled nevidljivija, iznutra razgrađuju građansko društvo: provincijska zatucanost i netolerancija, ksenofobija, neprofesionalnost i predrasude u javnim službama (medicinski sistem i policija).
„On pruža i jednu vrstu analize društva, ukazujući na klase, socijalnu isključenost, siromaštvo, migraciju, homofobiju i rasizam. Ova priča pruža pak mnogo kompleksniji pogled na situaciju, ali isto tako jeste jedna lična perspektiva autora“, istakao je Ostermajer.
Primetio je da kako se društvo sve više deli i raste poriv za preživljavanjem, sve su veće razlike između klasa, vraća se siromaštvo i beda, pa je bolje da se govori o neprivilegovanoj klasi, nego o radničkoj.
Pored radničke klase, u poslednje vreme ga preokupira tema uspona ekstremne desnice i kako kaže upravo radi na komadu prema knjizi u kojoj se autor zapravo pita koji su uzroci toga.
„Teško je odgovoriti sažeto na to pitanje, ali deo uzroka je u slomu levice i neuspehu socijaldemokratskih partija, kao i pojedinih komunističkih partija u Francuskoj i Italiji“, smatra Ostermajer.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.