Otvorena izložba o manastiru Studenica u Galeriji SANU
BEOGRAD – Izložba „Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenica, drevnost, postojanost, savremenost“ koju je Srpska akademija nauka i umetnosti pripremila u saradnji s manastirom Studenica, otvorena je večeras u Galeriji SANU u Beogradu.
Autor izložbe i urednik kataloga je dopisni član SANU Miodrag Marković, a izložbu je otvorio akademik Gojko Subotić.
Predsednik SANU Vladimir Kostić pozdravio je na otvaranju izložbe monahe iz Hilandara sa Svete gore i Studenice i srpskog patrijaha srpskog Irineja.
„Kultura je naša razmažena saputnica koju ako ne negujemo i ne pazimo, jednostavno odluta. Bez kulture nemamo jasnu ideju kuda to idemo dalje. Ciljevi za budućnost ne služe ničemu ako ne služe čoveku i čovečnosti i zato je ova izložba pre svag namenjena đacima i studentima. Ova izložba o Studenici nosi majstorski žig naših autora, ima višeslojna naravoučenija, a mi nemamo više vremena za bilo šta osim da ih naučimo“, kazao je Kostić.
Ovim naučno-stručnim projektom ujedno se obeležava veliki jubilej 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Cilj izložbe je da se ukrštanjem autentičnih artefakata i konvencionalnih eksponata s novim tehnologijama i digitalnim instalacijama, kreira interaktivna, savremena prezentacija manastira Studenica.
Iguman manastira Studenica, arhimandrit Tihon, kazao je da se već duboko zagazilo u 9. vek postojanja Studenice.
„Nit koja povezuje sva vremena od početka gradnje do danas je dobra volja svih koji su živeli u manastiru ili ulagali i na različite načine pomagali opstanak Studenice i njen razvoj. Dobra volja je vodila Nemanju da poveže stilove iz različitih delova regiona ondašnjeg vremena. Dobra volja je utvrdila pomirenje braće u Studenici. Dobra volja je vodila bratstvo da izdrži u opasnosti i nas sada i dovela do ove izložbe“, kazao je arhimandrit Tihon.
Aktuelna postavka podrazumeva moderan pristup i korišćenje najsavremenije elektronske opreme koja će najširem krugu posetilaca učiniti pristupačnim sve segmente manastirskog kompleksa, arhitekturu, slikarstvo, riznicu, ali i novija otkrića brojnih istraživača.
Među eksponatima su i Beogradski parimejnik, originalni novac, predmeti primenjene umetnosti, ikonoposi… Publika ima prilike da vidi kadionicu i krst Svetog Save, koji su tako dobili ime, iako potiču iz kasnijeg perioda, potom niz od 12 ikona Georgija Mitrofanovića iz 17. veka, kao i jedan od najznačajnijih predmeta u studeničkoj riznici: plaštanicu Antonija Heraklejskog.
Deo postavke nastao je zahvaljujući upotrebi modernih tehnologija.
U prostoru galerije rekonstruirani su objekti, istorijski događaji, a znamenite ličnosti biće predstavljene trodimenzionalno.
U jednoj posebnoj prostoriji biće oživljena atmosfera i lepota Studenice, po uzoru na virtuelne izložbe Van Goga, Klimta, Karavađa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.