„Pesme 1961-2012“ Boba Dilana promovisana u Artgetu
BEOGRAD – Promocija knjige „Pesme 1961-2012“ Boba Dilana, koju je nedavno objavila Geopoetika, održana je u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
O bogatom opusu slavnog muzičara i Nobelovca sinoć su govorili prevodioci Vladimir Kopicl i Muharem Bazdulj, kao i urednici izdanja Zoran Paunović i Vladislav Bajac.
Knjiga predstavlja pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka i celokupno 50.godišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana.
„Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu, to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom“, kazao je na Bajac.
Urednici knjige i edicije „Notni spisi“ su sa 31 mini-esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom.
Pohvalivši prevode Bazdulja i Kopicla, istakao je da je veoma teško prevoditi pesme koje su toliko poznate i pre svega pevane, te je eho njihovog zvuka stalno tu.
„Zanimalo me kako će izgledati sve na gomili. Međutim, zaista sam se fascinirao kako one sjajno zvuče na srpskom jeziku. Možete tu videti 16 nijansi cinizma. Ispred sebe imate pesnika, velikog, koji vlada ironijom, neprijatnošću koja ide iznutra ali nije negativna, već je Dilan ciničan prema onome što je uradio i prema onima koji su uradili“, kazao je Bajac.
Zoran Paunović i ostali govornici, složili su se da je apsurdna polemika da li je Bob Dilan zaslužio Nobelovu nagradu ili ne.
„Na njegovoj ploči nisu sve pesme sjajne, ali čak i na nekom slabijem albumu postoji jedna ili dve koje su one prave, biser zbog koga taj album i postoji. Ono što je čar ove edicije je što na jednom mestu možemo da pratimo ta Dilanova putovanja i razvoj kroz vreme“, objasnio je Paunović.
Bob Dilan je počeo svoju 50.godišnju karijeru, kako ističe Paunović, kao folk pevač, koji izvodi samo tradicionalne pesme, zatim nastavio kao protesni pevač, da bi to prestao da bude onda kada su svi želeli da unovče taj bunt, „tada su ga svi proglasili izdajnikom, ali on je ostao pri svome“.
„Potom početkom osamdesetih ga more ljubavni jadi. Najpre velika ljubav, zatim bolan i težak razvod koji je autentično predstavljen na albumu „Desire“. Nakon toga Dilan se okreće hrišćanstvu, i ta faza je potrajala do devedesetih kada je počeo njegov novi život, gde je potvrdio svoju veličinu. U njegovim pesmama mešaju se američka folklorna tradicija i evropska književnost“, objašnjava urednik i dodaje da su pesme koje su lišene muzike, zasijale sada pravim sjajem.
Prevodilac Vladimir Kopicl istakao je da je jedan Bob Dilan koga znamo kao muzičara, a drugi kada shvatimo koliko se čitajući njegove pesme ustvari zaista shvata njihovo značenje.
„Dilan je bio jedan od aktivista tog vremena, hipi pokreta, komuna, jedan protesni pevač. Bio je jedan od najvećih i u tekstovima najboljih kritičara bilo kakve desne, takozvane retrogradne misli, nasilja, rata, masovnog zla. To je znao da prenese tom stihovnom aurom i fascinantnim jezikom“, kaže Kopicl.
Zaključuje da zato ne postoji dilema oko toga da li je Dilan zaslužio Nobelovu nagradu, jer „on nije neka političko korektna mastiljara, već neko ko je ostavio ogromno i neizbrisivo svedočastvo 20. veka“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.