Predstava „Ovaj će biti drugačiji“ u Ateljeu 212

BEOGRAD – Predstava „Ovaj će biti drugačiji“ Staše Bajac u režiji Đurđe Tešić biće premijerno izvedena 17. marta u Ateljeu 212.

Reč je o drami koja je pobedila na petom Hartefaktovom reginalnom konkursu za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst.

U središtu komada su, prema rečima autorke, tri žene koje pristaju da se transformišu u muške fantazije da bi ostvarile svoje snove.

Čeznući za ljubavlju, toplinom, sigurnošću, one počinju proces fizičke modifikacije – seku svoja tela, ubadaju igle u usne, lepe nove nokte, ušivaju tuđu kosu u svoju.

Bajac je na konferenciji za novinare rekla da je, snimajući dokumentarac, provela duže vreme sa devojkom koja mnogo ekstremnije izgleda od junakinja predstave i koja je zbog svih transformacija i operacija, nefunkcionalne odeće i obuće, polupokretna.

„Njen frizer koristi klešte za eksere, tri puta je operisala nos zbog aktuelnog trenda, u pola noći se budi zbog bolova u kičmi od prevelikih grudi. Njeno telo joj je prepreka u svemu. To su ekstremne muške fantazije koje su se ostvarile. Zašto muškarci imaju fantaziju o takvom polupokretnom telu?“, upitala je Bajac.

Rediteljka Tešić je istakla da je komad Staše Bajac „surovi, sirovi, duhoviti i potresni uvid u muke u kojima svi mi živimo u liberalnom kapitalizmu“.

„Bavili smo se modelom ženskog identiteta koji naše društvo proizvodi. Ovaj model nastaje u tankom poprečnom preseku jednog suštinski patrijahlnog društvenog uređenja i spoljnih, najbukvalnije primenjenih udara liberalnog kapitalizma. U tom preseku meša se arhetipska muška fantazija o ženi kao nižem biću, o ženi kao seksulanom objektu i kapitalistička ideja da je sve roba, pa i žensko telo“, objasnila je Tešić.

Ivana, Mirela i Jovana su motivisane teškom bedom i socijalnim uslovima, iz raspalih porodica na ivici preživljavanja u kojima je figura oca, odnosno muškarca, devastirana, ponižena i degradirana jer on nije sposoban da im obezbedi svetlu budućnost, a prva lestvica za ostvarrivanje njihovih snova jeste napraviti fizički poželjnu devojku po modelu koji diktiraju društvo, mediji, muzika.

Glumice Tamara Dragičević, Ana Mandić i Milica Janevski ukazuju na značaj predstave i na potrebu da se o toj temi govori.

„Pre sam osuđivala ovakve žene, bila sam zgrožena i šokirana, razmišljala sam kako se dolazi do toga, a onda sam, radeći na ovoj predstavi, sve više razumela i saosećala sa tim ženama. Vrlo je važna ova predstava za osnovce, srednjoškolce, roditelje“, rekla je Dragičević.

Mandić naglašava da moramo da se probudimo i ne okrećemo glavu i nađemo načina da se borimo sa ovom pojavom, dok Janeveski primećuje da nije velika razlika između njih i junakinja i da je to moglo i njima da se desi.

Dramaturg Jelena Mijović kaže da su se sve one prepoznale u predstavi. „Mi ih ne kvalifikujemo ni kao dobre ni kao loše, svesne da je taj put mogao i nas da zadesi“, dodala je ona.

Kostimograf je Maja Mirković, scenograf Siniša Ilić, kompozitor je Vladimir Pejković, autor pesama Dovla Dalabu, a scenski pokret potpisuje Maja Kalafatić.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike