najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Previranja 1917. u centru izložbe otvorene u Moskvi

Velika izložba o potresima kroz koji je Rusija prošla za vreme revolucije 1917. pre sto godina otvorena je danas u Moskvi.

Izložba „Neko. 1917“  otvorena u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi okuplja oko 150 slika, postera i fotografija prikupljenih za ovu priliku iz tridesetak muzeja medju kojima i Centar Pompidu u Parizu, Tejt Modern u Londonu, Muzej Ludvig u Kelnu i Muzej lepih umetnosti u Tel Avivu.

Izložba će biti otvorena do 14 .januara.

Dela okupljena oko teme „umetnost naspram jedne nepoznate stvarnosti“ ruše stereotipe o tom vremenu.

„Kao svedoci dogadjaja neki slikari su pokušali da ih razumeju dok su drugi nastojali da ih zaborave, to je bila vrsta umetničkog bekstva“, rekla je za Frans pres Irina Voronovič, jedna od organizatora izložbe.

Brojne slike predstavljaju ključne dogadjaje kojima su slikari bili svedoci. Uzbudjeni demonstranti na februarskom snegu su tako naslikani s prozora Borisa Kustodijeva. Proleterske Madone Kuzme Petrov-Vodkina lebde nad masama radnika.

Mogu se videti i brojni portreti bogatih i elegantnih dama Isaka Brodskog, mrtve prirode s cvećem u jarkim bojama Konstantina Korovina ili osvetljene enterijere i još netaknute bogato obojene aristokratske hotele Stanislava Jukovskog.

U jednoj sali dela istražuju „misteriju duha naroda“ tema koja je intrigirala ruske umetnike koji tada nisu znali da će njihova zemlja uskoro biti proglašena „diktaturom proletarijata“.

Seljanke Zinaide Serbrjakove (Beljenje platna) izgledaju gotovo kao likovi iz italijanske renesanse.

Vladimr Kuznjecov svojim platnom „Crne vrane“ pokazuje kolektivnu molitvu u jednoj seoskoj crkvi i uvodi posmatrača u zatvoren svet verskih fanatika.

Realnost 1917. takodje izgleda mračna i potresna u delu „Moskva. Crveni Trg“ Vasilija Kandinskog.

Kazimir Malevič nudi idealnu metaforu revolucionarne stvarnosti u kojoj tradicionalne ideje i predmeti više nemaju vrednost. Malevičeva dela Supremus broj 57 i 38 pozajmljena iz muzeja u Londonu i Kelnu prvi put se izlažu u Rusiji. Isto važi i za „Vrata jevrejskog groblja“ Marka Šagala, koje je došlo iz Centra Pompidu u Parzu, i prikazuje elan jevrejske kulture za vreme ruske revolucije.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike