U trendu

Priznanje SFF Izabeli Iper, kaže da sebe ne vidi kao umetnika

SARAJEVO – Francuskoj glumici Izabel Iper, jednoj od najostvarenijih glumica današnjice, uručeno je večeras u Narodnom pozorištu u Sarajevu „Počasno Srce Sarajeva“ u okviru 25. Sarajevo Film Festivala.

“Vrlo sam dirnuta, ponosna i počastvovana što sam u Sarajevu. Ovo je više od festivala. Sarajevo Film Festival je slavlje vitalnosti i kreativnosti grada. Sarajevo je takođe centar Evrope i treba voditi računa o Evropi u ovom trenutku. Sarajevo je primer kosmopolitizma”, istakla je Iper.

Glumica koja je tokom skoro 50 godina karijere snimila 120 filmova, sa rediteljima poput Mihaela Hanekea, Pola Ferhofena, Kloda Šabrola, Žan-Lik Godara, višestruko nagrađivana i cenjena od publike i kritike za uloge u ostvarenjima “Ona”, “Učiteljica klavira”, “Greta”, i drugim, održala je prethodno masterklas na kome je govorila o tome kako doživljava sebe i svoju profesiju.

“Počela sam da se bavim glumom kada je obično i normalno početi. Nije se desilo da ustanem jednog jutra i pomislim da hoću da postanem glumica. Jednostavno se desilo. Ponekad vas život odvede nekim putem koji može biti rezultat svesnih ili nesvesnih odluka”, rekla je Iper.

Kaže da nije stvar u tome imati posao, već raditi ono što za vas ima smisla.

“To je nešto između vas i vas, uraditi nešto što ima smisla, što vam daje energiju, razlog da ujutru ustanete iz kreveta jer tog dana snimate film, nebitno da li će on biti uspešan ili ne, već je bitno da on ima smisla vama”, objasnila je Iper.

Priznaje da joj nije lako da opiše svoj rad, jer to “nije neka tehnička stvar”, ne postoji neki metod.

“Snimanje filma za mene je jezik, nemi jezik između reditelja i glumca i to se jednostavno uspostavi ili ne”, rekla je Iper.

Sa nekim rediteljima se slučajno srela, rad sa nekima je bio sticaj okolnosti, a govoreći o radu sa Godarom, opisala je da na kraju njegovi filmovi zapravo budu dokumentarci o glumcima.

“Svaki film nije samo o liku, već o glumcu koji ga tumači. U film vas uvodi kao osobu, živu indivuduu. Na platnu sam ja i nisam ja, ja sa maskom. Svaki glumac ulazi u film sa onim što jeste, svojim emocijama, intelektom”, primetila je Iper, ali i priznala da izbegava sentimentalnost u filmu zbog čega je nazivaju hladnom glumicom.

Na pitanje o saradnji sa rediteljkama, Iper je pomenula intervju Elfride Jelinek, koji je pročitala dolazeći u Sarajevo, u kome ona iznosi dosta pesimistički stav o ženskim glasovima danas u svetu.

“Mislim da je u pravu, jer koliko god da smo napredovali, svet je i dalje duboko u sebi mizogen. Rediteljke sa kojima sam radila uglavnom su se bavile temama koje okupiraju više žene nego muškarce i neću reći da radije radim sa rediteljkama nego sa rediteljima, ali moja ideja da budem glumica nekako jeste da budem feministkinja, a da ne znam da je tako. To je nekako ispalo prirodno, pri čemu mi nije cilj da budem u centru, već da ne budem na periferiji muškog sveta”, objasnila je Iper.

Svoje rad doživljava kao “veliku teritoriju na kojoj su njeni filmovi delići”.

“Kinematografija je za mene planeta koju ja naseljavam svojim filmovima i to je za mene način života”, istakla je priznata glumica.

Kaže da sebe ne vidi kao umetnika ili stvaraoca.

“Niko za sebe ne može da kaže da je umetnik. To mogu drugi da kažu o tebi, ali ipak glumci su interpretatori, ne stvaraoci, i mene to ne frustrira. Ja imam svoju teritoriju koju mogu da širem koliko god želim”, istakla je Iper.

Francuska glumica, odgovarajući na pitanja prisutnih, dotakla se i značaja scenarija, ocenivši da je to specifično sredstvo, ne baš mnogo lepo, koje treba da ponudi samo nekoliko informacija i u kome su dijalozi jedino važni.

“Ako su dijalozi loši, možete odmah da bacite taj scenario. Snimanje je kolektivni izraz želja reditelja, producenta, glumca, a gluma za mene nije gluma već glumiti sa nekim, uspostaviti ritam sa partnerom”, istakla je Iper.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike