Promocija romana Viktora Jerofejeva „Ružičasta mišica“

BEOGRAD – Ruski pisac Viktor Jerofejev dolazi u Beograd da bi predstavio svoj najnoviji roman na srpskom jezku „Ružičasta mišica“ u izdanju Geopoetike. .

Promocija će se održati u četvrtak, 26. septembra u Galeriji novootvorenog RTS Kluba, a pored Jerofejeva u razgovoru će ucestvovati i Tanja Popović, redovni profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu.
To će biti i osvrt na celokupnu književnost ovog ruskog pisca koji je veoma popularan u Srbiji
Viktor Jerofejev je jedan od najpoznatijih ruskih književnika mlađe generacije, a Geopoetika je do sada objavila šest njegovih naslova: „Enciklopedija ruske duše“, „Pet reka života“, „Dobri Staljin“, „De Profundis“, „Telo“ i sada „Ružicastu mišicu“.

Pored velikog broja knjiga, Jerofejev je autor književne emisije na moskovskoj televiziji.

Ruski pisac i kritičar Viktor Vladimirovič Jerofejev, rođen 1947. godine, od svojih kreativnih početaka spada u suštinski povlašćene ruske stvaraoce, u one koji su kompetentni da „porede pariske kestenove s ruskim brezama“.

Detinjstvo u Francuskoj, uz oca diplomatu, u miljeu ondašnje elitističke društvene nomenklature, svakako je moglo uticati na profilisanje njegovog opusa. Ali je u tom smislu, bez sumnje, bila presudnija razobručena i nepokorna priroda njegovog dara i kontakt s najvećim vrednostima ruske kulture.
Pristupom dalekim od svakog akademizma, 1975. godine brani doktorsku disertaciju „Dostojevski i francuski egzistencijalizam“ (objavljenu 1991. u Americi). Urednik je i učesnik čuvenog samizdatskog almanaha „Metropolis“ (1979). Njegov izlazak iz „književnog podzemlja“ obeležen je publikovanjem pripovetke „Papagajčić“ u časopisu Aganjok 1988. godine. Pravu popularnost stiče nakon umetničkih proza „Anino telo“, „Kraj ruske avangarde“, „Život sa idiotom, romana „Ruska lepotica“, kao i zbirke eseja „U lavirintu prokletih pitanja“.
Autor je dve prozne antologije: „Ruski cvetovi zla“ (ispravljeno izdanje, 1999) i „Vreme setveno, vreme žetveno“ (2001).
Pomenimo i kapitalno delo „Izabrano, ili džepna apokalipsa“, romane „Strašni sud“, „Pet reka života“, „Enciklopedija ruske duše“, Dobri Staljin, kao i zbirke pripovedaka „Muškarci“ i „Bog X: priče o ljubavi“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.