Putujuća izložba povodom 60 godina od potpisivanja Rimskih ugovora
Putujuća izložba arhivskih dokumenata i fotografija pod nazivom „Sve ujedinjenija EU: Nasledje Rimskih ugovora za današnju Evropu“ biće predstavljena danas u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu povodom 60 godina od potpisivanja Rimskih ugovora.
Svrha izložbe je da pruži istorijski prikaz razvoja evropskih integracija od potpisivanja Ugovora do izazova sa kojima je Evropa suočena danas, saopštila je ambasada Italije u Srbiji.
Kako je najavljeno, predstavljanju izložbe u Beogradu prisustvovaće italijanski ambasador u Srbiji Djuzepe Manco, šefica tima za pregovore o članstvu Srbije u EU Tanja Miščević i šefica Odeljenja za Srbiju Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju Ketrin Vent.
Izložbu čini 14 panela sa reprodukcijama dokumenata i fotografija sa naslovima i objašnjenjima, uz istorijski pregled koji se odnosi na začetak i razvoj Evropske unije od potpisivanja Rimskih ugovora do Unije danas.
Izložbu su pripremili Istorijski arhiv EU i istraživački centar Alčide de Gasperi pri Evropskom univerzitetskom institutu i biće dostupna u digitalnom formatu na sva 23 zvanična jezika Evropske unije, izmedju ostalog i na sajtu EU info centra, dok će reprodukcije fotografija i dokumenata biti izložene u nekoliko zemalja članica EU.
Izložba je otvorena 25. marta u Rimu, kada je obeležena godišnjica potpisivanja Ugovora iz 1957. godine, posle čega su planirane postavke u različitim mestima širom Evrope, navodi se u saopštenju.
Putujuća izložba nastala je u saradnji sa Evropskim parlamentom, Savetom Evropske unije, Evropskom komisijom, Predsedništvom Saveta ministara Italije, italijanskim Ministarstvom spoljnih poslova i medjunarodne saradnje i italijanskom novinskom agencijom ANSA.
Potpisivanjem Rimskih ugovora 25. marta 1957. godine osnovane su Evropska Ekonomska Zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM).
Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nemačka potpisale su prvi Ugovor kojim je osnovana EEZ, poznatija kao Jedinstveno tržište, i dok su neposredni ciljevi stvaranja zajednice bili integrisanje trgovine i ekonomsko jačanje regiona, jedna od osnovnih političkih ideja bila je „udaranje temelja jednoj još bližoj zajednici naroda Evrope“.
Ugovor o stvaranju EVROATOM-a je, s druge strane, trebalo da doprinese i stvaranju i razvitku nuklearne industrije Evrope, kako bi sve zemlje članice imale koristi od razvoja atomske energije, a njeno snabdevanje bilo osigurano.
Godine 1972. predstavnici istih šest zemalja potpisali su i Konvenciju kojom se osniva Evropski univerzitetski institut, a kako piše u Konvenciji, svrha Instituta je da svojim delanjem na polju visokog obrazovanja i istraživaškog rada, doprinese razvoju celokupnog kulturnog i naučnog nasledja Evrope.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.