Roman Aleksandre Kari „U dvorani snova“

BEOGRAD – Za poklonike prvorazrednih istorijskih romana, „Laguna“ je objavila debitantski roman Kanađanke Aleksandre Kari „U dvorani snova“.

U pitanju je roman o istorijskoj ličnosti Kineskinji Saj Đinhue koja je postala legendarna ličnosti u jugoistočnoj Aziji, jer je bila prva žena iz tog dela sveta koja je pokušala krajem 19 veka da približi Kinu i zapadni svet.

Kari, koja je dete iz mešovitog braka Austrijanke i Engleza i mladost provela na Dalekom istoku, studije je završila u SAD i živi u Atlanti, poželela je da napiše knjigu o ženi čiji je život bio izuzetno buran i moglo bi se reći da je bila preteča feministkinja u Kini, tradicionalno konzervativnoj prema ženama.

Rođena u kineskoj provinciji u bogatoj porodici kraj oca koji je među savetnicima kineskog cara Đinfue, Saj je sa sedam godina ostala preko noći siroče, jer su joj otac i majka zbog neslaganja sa carem pogubljeni.

Napuštena od svih, devojčica dospeva u javnu kuću, gde raste kao „igračka“ perverznih mušterija sve dok je jedan od carskih savetnika ne otkupi da mu bude konkubina, što je i naslov originala)

Saj trpi maltretiranje prve žene svoga muža koga car odabira da putuje u Evropu i u Beču pokuša da uspostavi prijateljske veze sa najvažnijim evropskim državama. Pošto je njegova prva žena izvršila samoubistvo, jer mu nije rodila sina, Saj mu je postala žena broj dva i on nju vodi sa sobom u Evropu.

Dok sredovečni muž ne zeli da se bliže upozna sa zapadnom civilizacijom, mlada i radoznala Saj uči strane jezike, druži se sa evropskom aristokratijom i doživljava strasnu ljubav sa jednim od austrijskih dvorjana.

Muž saznaje za tu vezu i drži je kao sužnja u luksuznom stanu zaključanu sve do kraja njegovog boravka u Evropi. Po povratku u Kinu, ona napušta muža i uz pomoć svojih evropskih veza obezbeđuje novac da u Pekingu otvori prvi restoran po uzoru na one koje je videla u Evropi i daje mu ime „Dvorana snova“.

To postaje stecište poslanika zapadnih zemalja baš u vreme kada u Kini izbija „Bokserska pobuna“ u okviru opijumskih ratova između kolonijalnih sila.

Književnica se veoma dobro pripremila za pisanje ovog romana jer joj je cilj bio ne samo da što vernije opiše život Saj Đinhue, koja u Kini važi za jednu od heroina njene visemilenijumske istorije, već i da dočara život u toj mnogoljudnoj zemlji u kojoj se sukobljavaju Istok i Zapad, tradicija i novo doba, trgovci opijumom iz raznih delova sveta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.