Sećanja slavnog muzičara Zubina Mehte

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Samizdat B92“ objavila je sećanja Zubina Mehte, jednog od najslavnijih svetskih dirigenata, koja je on naslovio „Partitura mog života“, pisanu uz pomoć grofice Renate fon Matuška.

Knjigu je sa nemačkog prevela Zorana Kozomorić.

Za srpske čitaoce i ljubitelje muzike ova knjiga ima posebnu vrednost jer Mehta nije propustio da sa simpatijama piše o svojim nastupima u Beogradu, gde je dolazio još dok je bio student i zato se uvek rado odazivao pozivima iz Srbije da nastupi sa Beogradskom filharmonijom.

Mehta je rođen 1936. godine kao sin fabrikanta pamukom u Bombaju, koji je pripadao Parćanima, narodu sa teritorije koja danas delom pripada Indiji, a delom Iranu.

Mehli Mehta, Zubinov otac, veoma rano se oduševio zapadnjačkom muzikom i tako je Mehta rastao okružen očevim muziciranjem, slušanjem gramofonskih ploča i učcenjem da svira neke instrumente.

Mehta u prvom poglavlju opisuje svoje detinjstvo kao veoma srećno jer su njega i brata roditelji čuvali, kako ne bi osetili političke nemire u Indiji koja je zahteva nezavisnost.

Da bi čitaoci saznali njegovo poreklo, on je naveo da su Parsi bili verska zajednica koju je osnovao 600 godine pre nove ere Zaratrusta u Persijii koji je propovedao religiju zoroastrizam.

Tokom Sasanidske dinastije od 3. do 7. veka kada su Persiju zaposeli muslimani Parsi koji nisu hteli da prihvate novu religiju iselili su se u područje severno od Bombaja, a među njima su bili i Mehtini preci.

On priznaje da nema ništa protiv što su ga u Evropi i uopšte na Zapadu smatrali Indusom i još uvek ima indijski pasoš, ali unutar porodice i dalje sledi religiju svojih predaka, koja je veoma bliska judaizmu..

Nema sumnje da mu je otac bio veoma nadaren jer je sam naučio da svira violinu i tokom života se trudio da se bavi izvođenjem klasične evropske muzike.

Zasluga Mehtinog oca je da je u Bombaju osnovao prvi simfonijski orkestar u Indiji u kome je bilo došta imigranata Jevreja koji su bili profesionalni muzičari izbegli pred Hitlerom.

Otac je svirao solo partije, a sinu je prepustio da drži orkestar na okupu, što Mehta danas smatra svojim prvim dirigovanjem.

Međutim, njegova konzervativna porodica je odlučila da Zubin studira medicinu i on je morao da postupi prema odluci porodice, ali posle prve godine studija ubedio je roditelje da ga puste da postane muzičar.

Tako se Zubin obreo u Beču gde je jedan njegov rođak takođe studirao muziku, a on je vredno učio da bi bio primljen na čuvenu bečku Muzičku akademiju, gde se temeljno učila teorija što je prema rečima Mehte bilo za njega veoma dragoceno.

Tada je doneo odluku da mu je krajnji cilj da postane dirigent, a u međuvremenu je morao da uči da svira neki instrument i to je bio kontrabas.

To je bilo vreme kada je umesto da ode na raspust vredno učio da bi ga za učenika primio najbolji profesor dirigovanja Hans Svarovski, koga veoma često pominje kroz celu knjigu.

Slede zanimljive anegdote o prvim nasatupima u svetu muzike, ali i o privatnom životu, jer se oženio još na studijama i dobio ćerku i sina. Taj brak sa koleginicom muzičarkom nije opstao, jer je počelo Mehtino lutanje po svetu da bi stekao iskustvo, radio sa slavnim muzičarima i borio se da bude angažovan.

U tom periodu su i njegovi prvi kontakti sa muzičkom scenom ondašnje Jugoslavije.

Slede poglavlja o Mehtinim susretima sa poznatim muzičkim veličinama u svetu, političarima, o njegovom drugom braku sa Nensi koji još uvek traje, ali i o skandalima koji su pratili mladog, lepog i zavodljivog „Indusa“.

Tako je otvoreno govorio o dvoje svoje vanbračne dece iz neke kratke avanture u SAD između dva braka i sinu koji se rodio dok je radio kao šef izraelskog simfonijskog orkestra, kao i o svojoj ljubavi prema supruzi koja mu je oba „greha“ oprostila.

Mehta sa svih četvoro dece održava najbolje odnose i danas ima još i šest unuka.

Zubin Mehta sa toliko strasti govori o muzici, a posebno o njegovom trudu da počne da se bavi i dirigovanjem opera i njegovim naporima da se stara da predstave u celini, a ne samo sa muzičke tračke gledišta, budu kako je on želeo.

Predivno je saznati da Zubin Mehta ima još puno planova i da „će raditi na svim ključnim mestima koja već decenijama određuju njegov život“ – u Izraelu, Firenci, Beču, Minhenu…

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike