Šešić: Živimo u svetu kulture straha

BEOGRAD – Slavlje demokratije ide uporedo sa iščezavanjem demokratskih vrednosti i procedura, živimo u svetu straha gde najveća opasnost dolazi od populizma zahvaljući kome su mase anestezirane, a čovek mora da bude autonoman i pobedi svoje sebične strasti, smatraju učesnici debate „Izazovi savremene demokratije“ održane u EU info centru.

U debati, koja je deo pratećeg programa 52. Bitefa, učestvovali su umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, šefica Unesko katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu Milena Dragićević-Šešić, filozof i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije Dragoljub Mićunović i francuski reditelj Žoris Lakost.

Mićunović je u izjavi Tanjugu naglasio da su najveći problemi današnjih društava sužavanje vlasti, pojava autoritarnih ambicija u mnogim vladama i ono što je najgore poplava populizma – veštine zavođenja mase.

Zahvaljući modernim tehnološkim sredstvima i medijima, primećuje, moguće je uticati na ogromne mase i to koriste oni koji poseduju moć, a s druge strane imamo dominantnu ekonomsku filozofiju neoliberalizma čije je geslo „nema granica uvećavanju profita“ i to vodi sužavanju ekonomske moći.

„Imamo ogromne kompanije i ljude koji su vlasnici desetina i desetina milijardi. Ako se ta ekonomska moć, koja se sužava, približi političkoj moći i želji da se suzi mesto odlučivanja, onda imamo opasan trenutak da se ogromne mase isklljučuju iz odlučivanja o svojoj sudbini, tako da se može reći da je danas demokratija u krizi i to ne samo u zemljama gde nije imala tradiciju pa imaju problem da uspostave demokratske institucije i utemelje demokratske vrednosti, već i u zemljama koje su bile majka demokratije“, ocenio je Mućunović.

Upozorava da dok god postoji vrednost novca i nema nikakvih regulativa za ograničenjem, nego se smatra da će tržište samo sve regulisati, onda moć reguliše sa težnjom da se sažme.

Ipak konstatuje da je demokratija vrlo žilava biljka koja je kroz istoriju često potapana pa bi se ponovo javljala.

„Nju uvek podižu uspomene na slobodu. Kada vlastodršci misle da je sve završeno, da su svuda zavladali i da je sve utišano, odnekud počnu da šapuću te uspomene na slobodu i počinje ponovo njen bunt. Kada će i na koji način prijatelji demokratije moći da se suprostave trenutnim trendovima da se pomoću populizma uspostavljaju autoritarni poreci, teško je reći, ali već sada postoje. Nezavisna inteligencija u svetu je svesna uzroka krize demokratije, problem je samo što su zahvaljujući populizmu mase anestezirane, umrtljene i samo je pitanje kada će se i na koji način probuditi“, ocenio je Mićunović.

On je konsatovao i krizu obrazovanja i manjak humanističkih vrednosti.

„Osnovne vrednosti koje su održale čovečanstvo jesu one koje su se našle pre više od 200 godina na trobojci Francuske revolucije – sloboda, jednakost, bratstvo, a sada možemo dodati solidarnost, humanizam, toleranciju. Da bismo preziveli, dovoljni su nam instikti koje ima svaka životinja, ali da bismo bili nešto iznad toga, treba da pobedimo svoje instikte, sebične strasti i tako ćemo učiniti da čovečanstvo napreduje, jer sada ljudi ugoržavaju ne samo sebe, nego i planetu“, istakao je Mićunović.

Smatra da je potrebno da ljudi povrate dostojanstvo i budu autonomne ličnosti, da čovek veruje u svoj razum i javno upotrebljava svoj um, a pozorište je jedan od tih oblika – „ono progovara i kada se svi boje, a kultura je čovekovo glavno oružje protiv varvarizma“.

Dragićević Šešić smatra da živimo u svetu kulture straha i ta situacija se zloupotrebljava od strane politike, medija i svih onih aktera koji žele da utiču tako da je populizam dominirajući oblik političke i medijske komunikacije koji igra na strah od drugog, novog, nepoznatog, katastrofe, bilo da koristi realne podatke poput opasnosti od globalnog zagrevanja ili se društveni procesi kao migracije koriste u svrhu zastrašivanja i stvaranja situacije u kojima će uplašena populacija glasati za vođe.

„To je vraćanje liderima, odsustvo demokratske kulture, odsustvo pravih formi demokratske borbe kroz mišljenja, jer populizam jeste ideologija bez ideologije, samo stil koji će kod ljudi buditi najrazličitije emocije i koristiti određene situacije za soptvenu prednost“, objasnila je ona.

Primećuje i da je danas manji problem rat u Jemenu, Iraku, Avganistanu od stotina i hiljada izbeglica koje stižu na granicu EU.

„Zar je stvarno tih nekoliko hiljada izbeglica veći problem savremenoj Evropi od svih ratova i gubitaka velikog broja života, ogromnog kulturnog nasleđa u zemljama trećeg sveta gde su ustvari evropske intervencije zakuvale?“, upitala je Šešić, primetivši da želimo da napravimo Evropu okruženu zidom.

Budućnost, kaže, nije u svetu bez ljudi, kako glasi slogan 52. Bitefa, ali smatra da budućnost mora da bude budućnost nekih novih ljudi, koji se već pojavljuju, koji se ne oslanjaju na preživele ideologije i koji će izgraditi društvo dijaloga, jednakosti, a ne dominacije vojne i ekonomske moći.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.