Slavimir Stojanović: Napisao sam autobiografski roman

BEOGRAD – Kada sam video da je 50 hiljada ljudi lajkovalo moj post na fejsbuku u kojem piše da sam prvo dobio nagradu za životno delo pa tek onda diplomirao, odlučio sam da napišem knjigu o svom životu, kazao je Tanjugu naš slavni dizajner Slavimir Stojanović – Futro.

Stojanović će večeras predstaviti svoj literalni prvenac pod nazivom „Devet“ u Tašmajdanskom parku u okviru programa „Kulturnog leta na Paliluli“.

Sredinom septembra sa etiketom izdavačke kuće „Ammonite books“ čitaocima će postati dostupna knjiga o životu jednog od naših najznačajnijih dizajnera.

Stojanović kaže da ga je reakcija ljudi na fejsbuku motivisala da sa njima, kroz autobiografski prošireni tekst, podeli okolnosti u kojima je stvarao.

„U proteklih nekoliko meseci napisao sam autobigrafski roman sastavljen od 47 kratkih priča koje su ilustrovali moji prijatelji i prijateljice koji se bave dizajnom ili slikarstvom. Sve se to pretvorilo više u umetnički projekat nego u tendenciju da knjiga postane hit na tržištu“ kazao je Stojanović.

O iskustvu bavljenja dizajnom u vremenu gomilanja istorije i ideološkoh, političkih i socijalnih promena kod nas, Stojanović kaže da su mu se uglavnom dešavali neočekivani preokreti.

„Imao sam sreće da u mladim danima da dobijem silne nagrade i stignem u poslovnu žižu. Rano sam osetio vrhove i slast pobeda na velikim svetskim festivalima. Kako obično biva, sve što uzleti mora brzo i da padne…Nisam baš brzo pao. Bio je dug i siguran pad u realnost…U knjizi sam opisao kako se valja boriti u životu kada vas realnost sustiže“, kazao je Stojanović.

Momenat u kojem je znao da je dizajner desio se kako kaže jako rano.

„Imao sam samo 16 godina i napravio sam plakat za Palilulsku olimpijadu kulture 1985. godine. Živeo sam u Cvijićevoj ulici u verovao da kad stanem pored plakata u svom kraju svi znaju da sam ga radio. Bukvalno sam lebdeo pored tog plakata. Kroz sve godine koje su usledile najvažnije mi je bilo da pronađem način kako da modifikujem svoje biće na spolja i verujem da mi je uspelo“, kaže Stojanović.

Među najzahtevnije momente u svojoj karijeri Stojanović ne ubraja devedesete godine prošlog veka.

„Živeo sam tada pod zlatnim zvonom u Saatći & Saatći agenciji Hilandarskoj ulici u Beogradu. Tada sam radio samo prestižne projekte. Kada sam se vratio iz Slovenije u Srbiju početkom 2008. godine shvatio sam da u Srbiji ne funkcioniše ništa u oprobanom sistemu biznisa…Mislio sam da mogu da osnujem firmu i u zavisnosti koliko dobro radim, steknem klijente…To se ovde ne dešava ni dan danas.Dizajn je ovde pitanje ekscesa a ne integralni deo industrije…“, kazao je Stojanović.

Za njega nema dileme da je ironijski diskurs preplavio Srbiju.

„To je idealna situacija za mnoge da sakriju svoje pravo mišljenje i prave stavove. Treba nam više iskrenosti…da to mućkanje glavom ne ode samo na ironiju, već na plemenitost i potrebu da se pomogne drugima. Jako smo se svi zatvorili. Meni kreativcu nedostaje veća otvorenost ljudi za različite interpretacije realnosti. Jednoobrazno razmišljanje je postalo fenomen na globalnom nivou“, kazao je Stojanović.

Cenjeni dizajner ističe da estetika kao važno pitanje za društvo nije došla na red u Srbiji.

„Nikada forma kod nas nije bila na prvom mestu. Uvek smo bili bliži sadržaju. Uvek nam je važnije bilo šta se govori, nego kako se govori…Kao društvo moramo da rešimo neka pitanja pre nego što počnemo da se bavimo estetikom. Pre svega da se pomirimo sa sopstvenom istorijom i da poverujemo da smo baš takvi kakvi smo zapravo dobri“, zaključio je on.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike