Sprečiti gašenje klasičnog baleta u Srbiji

U Vranju je u toku Letnji kamp za umetničku igru, koji je, u organizaciji Instituta za umetničku igru, okupio 50 polaznika, a igrač, koreograf i profesor Instituta Aleksandar Ilić kaže da je cilj da se igra decentralizuje i da se pruži prilika deci u unutrašnjosti Srbije koja nemaju mogućnosti da se školuju u okviru institucija.

„Imamo 50 polaznika, što je do sada rekordan broj, čak šest polaznika iz Vranja i to je sjajna prilika da prenesemo znanja i deci van Beograda“, istakao je Ilić.

On podseća da u Srbiji postoje samo tri državne baletske škole, u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, sa isturenim odeljenjima, što je daleko manje u odnosu na broj muzičkih škola.

„U svakom gradu postoji muzička škola i to bi trebalo da bude praksa i sa obrazovanjem u igri. Kada pogledate koliko je samo naših baletskih igrača u svetu, jasno vam je da postoji jedno specifično tlo gde obrazovanje za klasični balet i savremenu igru uspeva“, istakao je Ilić i dodao da je samo je potrebno više sluha i popularisanja umetničke igre.

On smatra da je neophodno modernizovati sistem rada baletskih škola, što pokušavaju privatne škole.

„Potrebno je u državnom obrazovnom sistemu uvesti neke inovacije. Broj baletskih plesnih časova je određen, ali samo koncipiranje te nastave treba da bude usaglašeno sa modernijim primerima iz Evrope i regiona. Imamo talentovanu decu i potrebno je obratiti više pažnje na kadar koji radi“, rekao je Ilić.

On napominje da dolazi nova generacija mladih pedagoga koji su prvenstveno orjentisani na savremenu igru, ali se nada da će se to desiti i i u oblasti klasičnog baleta.

Ilić je osnovao Institut za umetničku igru koji će u oktobru dobiti i prve diplomce, a reč je o akreditovanom studijskom programu Fakulteta za inženjerski menadžment, što, pimetio je on, dovodi do izvesne konfuzije.

„Institut je prošao jedan teži put do akreditacije jer je došao sa jednim novim studijskim programom. Na neki način smo kršili pravila, nismo se strogo držali Bolonje, jer ona ograničava naš sistem obrazovanja. Mi smo našli određenu meru između obrazovanog sistema u Velikoj Britaniji i onoga što su naši zakoni“, objasnio je Ilić.

On je pojasnio i da to nije plesna škola, već akademska institucija gde se pored stručnih predmeta, mnogo radi na teoriji, kako bi studenti po završetku fakulteta mogli da se bave i produkcijom, menadžmentom u umetnosti i uključe u bilo koju produkciju vezanu za umetnost.

„U jednom trenutku je bila velika ekspanzija studenata koji se bave savremenom igrom i koreografijom i to je sjajno. Savremena igra je u poslednje vreme kod nas dobila zaslužno mesto u umetničkoj igri, ali mislim da se i klasični balet na neki način bori za svoje mesto, da se vrati na poziciju na kojoj je bio poslednjih decenija“, istakao je prvi solista Baleta Narodnog pozorišta i koreograf.

Ilić skreće pažnju na ozbiljan problem sa klasičnim baletskim igračima jer mladi umetnici ne mogu da se zaposle u Narodnom pozorištu u Beogradu i Srpskom narodnom pozorištu pošto ne postoji benificirani radni staž koji bi omogućio odlazak u penziju i primanje novih igrača na ta radna mesta.

„Ako nastavimo ovim pravcem mislim da će baletska umetnost u Srbiji doći do ozbiljnih problema, jer će biti 80 odsto ljudi koji će prelaziti 40 godina i neće više biti u mogućnosti da ispunjavaju zadatke klasičnog baleta, mladi neće biti primani i prosto će se desiti ono najgore – klasični balet u Srbiji će se ugasiti“, primetio je on.

Pored problema starosne granice igrača, ansambli se suočavaju, prema njegovim rečima, i sa problemom repertoarske politike.

„Postoji jedan krug ljudi koji su dugo na čelu direkcije Baleta u Beogradu. To može i ne mora da bude problem, stvar je u inovacijama i novim idejama“, kaže Ilić.

On ne smatra da nacionalnalni balet treba da pristane na kompromise i eksperimente uvek, da bude otvoren za svakoga. To je jedno specifično mesto gde treba biti oprezan, ali isto tako ne mislim da se treba uvek vraćati istim imenima i treba biti malo hrabriji za nove ljude i ideje“, istakao je Ilić.

On je ukazao na odlične mlade igrače, poput Tatjane Tatić i Igora Pastora, koji su posle niza godina doneli nešto novo u smislu igračke tehnike i nose repertoar Baleta Narodnog pozorišta, ali, kako kaže, postoji problem samog planiranja predstava u baletu Narodnog pozorišta i repertoar mora da se planira godinu dana unapred, a ne iz meseca u mesec.

Moguće rešenje Ilić vidi i u angažovanju koreografa iz regiona, Hrvatske, Slovenije, i naglašava da se region povezao kada je igra u pitanju što se vidi i kroz „Balkan Dance Project“ koji egzistira već dve godine i ove godine će imati treću produkciju.

Ilić je najavio da će se u septembru u Sarajevu u okviru „Balkan Dance Projecta Vol 3“ ponovo baviti slovenačkim nasleđem, ovoga puta delom Ivana Cankara u predstavi pod nazivom „Sablazan u dolini svetog Florijana“, a radiće sa rediteljem Aleksandrom Nikolićem.

Balkan Dance Project, pored Ilića, inicirali su i Igor Kirov i Mojca Majcen sa idejom da izbrišu granice i povežu igrače.

Ilić kaže da je ovo verovatno poslednja godina da se Kirov i on bave koreografijom, preći će na produkciju kako bi našli nove mlade koreografe i predstavili mlade igrače, a nada se da će projekat predstaviti sledeće godine i na festivalu u Meksiku, na koji ove godine nisu mogli da idu zbog finansija.

Igrači imaju priliku da se predstave i učešćem u IUI Transition dance kompaniji, koja je zamišljena kao master program plesnog performansa u okviru Instituta za umetničku igru.

„U svetu pri svakoj visoko obrazovnoj instituciji postoji Transition dance kompanija, to je predprofesionalna kompanija gde igrači mogu da provedu određeno vreme i pored održavanja forme i rada sa koreografima i nastupa, rade i na svom master programu obrazovanja“, objasnio je Ilić i precizirao da program traje dve godine, predviđene su četiri predstave za svaku generaciju, a već su krenuli sa prvom generacijom u okviru produkcije „Nušić Triptih“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.